Poglavlje 1 teško ali korisno za privredu
Objavljeno : 05.03.2015.
Srbija planira do 2018. da ispuni sve uslove za zatvaranje
poglavlja 1 u pregovorima sa EU, rečeno je 5. marta na skupu Privredne komore
Srbije. U samim pregovorima, ovo poglavlje o slobodnom kretanju robe je od
velikog značaja jer se na njega odnosi 80% pravnog nasleđa, a prožima se i sa
drugim poglavljima jer pokriva gotovo sve što se nalazi na tržištu. Među
konkretnim temama su usaglašavanje tehničkih propisa, usklađivanje kontrole
kvaliteta i sertifikacije EU, kao i prebacivanje fokusa kontrole sa granica na
tržište. Kako je rečeno na skupu, usvajanje standarda donosi troškove za
kompanije, ali su koristi još veće.
"Kompanija koja uvodi standarde snosi određena
ulaganja, ali jasno je da je krajnji rezultat znatno veći od troškova",
rekla je pomoćnica ministra privrede Jelena Popović na skupu o poglavlju 1 -
Slobodno kretanje robe, u Privrednoj komori Srbije.
Standardi omogućavaju trgovinu na evropskom tržištu koje se
odlikuje velikom platežnom moći, istakla je ona. Dodala je da je studija
Medunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) pokazala da uvođenje
standarda doprinosi porastu godišnjih prohoda između 0,5 i 15%.
"Poglavlje 1 je kompleksno i sveobuhvatno, 80% pravnog
nasleđa je u ovom poglavlju", rekla je Jelena Popović, koja je i
predsednica pregovaračke grupe Srbije za poglavlje 1.
Kako je navela, u pregovaračkom timu zato učestvuje 18 ministarstava,
a tim je podeljen u 17 podgrupa prema vrsti proizvoda, od elektronske opreme i
liftove preko obuće i tekstila do đubriva i medicinskih sredstava. Sastanci
analitičkog pregleda zakonodavstva Srbije i zahteva EU, takozvani skrininzi,
trajali su po četiri dana, dok za većinu poglavlja traju po dan ili dva.
"Što se privreda bolje prilagodi biće lakše nakon
pristupanja EU", kazala je Popovićeva.
Dodala je i da je prilagođavanje evropskim standardima i
sada značajno budući da je EU najveći trgovinski partner Srbije sa udelom od 61
odsto i u uvozu i u izvozu.
Privreda već u EU
Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan
Majstorović rekao je da, s obzirom na izvoznu orijentisanost Srbije prema EU,
"privreda već živi život EU". Istakao je da je zahvaljujući Sporazumu
o stabilizaciji i pridruživanju kojim su ukidane barijere za trgovanje,
pokrivenost uvoza izvozom u trgovini sa EU porasla sa 40% na 70%.
On je ocenio da je moguće da će institucionalna konstrukcija
EU da se menja s obzirom na probleme sa kojima se Unija suočava, ali da će
kretanje robe, kao jedna od sloboda na kojima je zasnovano ujedinjenje Evrope,
sigurno ostati u centru integracija.
Srbija, kako je naveo, i nema drugu mogućnost osim da uvodi
standarde za razvijena i visokoplatežna tržišta poput evropskog.
"U suprotnom rezultat su jeftini i nebezbedni
proizvodi, a oni se ne mogu plasirati nigde, čak ni u Aziji i Africi jer su ovi
kontinenti već preplavljeni jeftinim proizvodima iz Azije" naveo je
Majstorović.
Istakao je da se delovi poglavlja 1 - kretanje robe,
prožimaju u drugim poglavljima, od energetike, saobraćaja do bezednosne
politike, jer je sve što se nalazi na tržištu EU pokriveno direktno ili
indirektno tim poglavljem.
Majstrović je ukazao da se danas održava skrining o poreskoj
politici, i da preostaje bilateralni skrining za još samo tri poglavlja -
ekonomska i monetarna unija, finansijske usluge i budžetske odredbe, čime se
prvi deo pristupnih pregovora približava kraju.
"Opšta ocena je da je Srbija pokazala zavidan stepen
pripremljenosti, što treba da bude podsticaj da unapređujemo rad sa stručnim
telima, posebno s telima zainteresovanih grupa bez čijeg uključivanja nećemo
imati adekvatnu pregovaračku poziciju", rekao je Majstorović.
Svi standardi do 2018.
Na skupu je rečeno da je plan da Srbija ispuni sve uslove za
ispunjavanje standarda najkasnije 2018. godine.
Kako je rekla Popović iz Ministarstva ekonomije, postoji
mogućnost da se i pre toga za neke sektore u kojima Srbija pre pristupanja
usvoji sve standarde potpiše sporazum i omogući slobodnu trgovinu.
"Ovde treba obezbediti da zaista i mi možemo da
izvozimo i potrebno je da Srbija u tom pogledu da sugestije", navela je
ona.
Kako je navela, na skriningu u Briselu Srbija je predstavila
sistemske zakone u ovoj oblasti - o tehničkim zahtevima za proizvode, o
metrologiji, o akreditaciji i o standardizaciji, kao i zakon o nadzoru na
tržištu.
Popović je rekla da će se menjati zakono o standardizaciji
da bi se prilagodio novoj evropskoj direktivi, pri čemu su neki od glavnih
ciljeva da se Institut za standardizaciju više otvori za saradnju sa privredom
i svim zainteresovanim stranama, kao i da mu se omgući dugoročna finansijska stabilnost
jer se sada finansira iz budžeta. Navela je da će se postavljati pitanje za
institucije za koje je važna finansijska nezavisnost da se revidira zahtev da
vraćaju sopstvene prihode u budžet.
Jedna od promena koja se sprovodi u okviru usvajanje evropskih
standarda je uklanjanje obaveze za dostavlanje potvrde o usaglašenosti sa
standardima na granici, i obaveza tih kontrola se prebacuje na tržišnu
inspekciju, u trenutku pre puštanja na tržište.
"To znači da se u velikoj meri oslanjamo na tržišnu kontrolu
koja je uznapredovala", navela je Popović.
Kako je rečeno na skupu, obaveza potvrde o usaglašenosti na
granici za sada ćes e ukidati za električne proizvode, elektroniku i liftove,
kao i neke duge sektore, dok neke druge kategoricje poput telekomunikacione
opreme, pirotehničkih sredstavai građevinskog materijala i dalje ostaju podr
režimom potvrda o usaglašenosti. Međutim, pre pristupanja EU, i to će se
prebaciti na tržišnu inspekciju.
Šta se neharmonizovanim sektorima?
Zamenik predsednika pregovaračke grupe za poglavlje 1 iz
Ministarstva privrede Miodrag Dugandžija ukazao je da će biti potrebno i
prilagođavanje sa zahtevima u takozvanom neharmonizovanom području, odnosno
trgovini kategorijama proizvoda koje nisu obuhvaćene jedinstvenim pravom.
Naveo je da je oko 30% proizvoda u tom području, zato što
ili države članice nisu mogle da se dogovore ili nije bilo potrebe da se
reguliše određeni sektor u svim članicama.
Prema rečima Dugandžije, iskustva Crne Gore i Hrvatske
pokazala su da Evropska komisija traži da se u akcionim planovima za
usklađivanje sa EU tokom pregovora definiše konkretno za svaki propis o
neharmonizovanim sektorima kako će menjati da bi se garantovalo da se održi
sloboda trgovine.
Rešenja su ili da se propis stavi van snage ili, u slučaju
da je potreban, da se preformuliše sporna odredba koja predstavlja barijeru za
trgovini, ili da se u propis uključi takozvana klauzula o uzajamnom
priznavanju, kojom se omogućava uvoz proizvoda iz te kategorije kojima se
zakonito trguje u EU.
Postoji i mogućnost da se uvede izuzetak i onemogući
slobodna trgovina prozivoda iz ove heharmonizovane kategorije, ali samo uz
obralzoženje koje pokazuje da bi se time narušila bezbednost potrošača.
Ovo će, kako je naveo, podrazumevati težak zadatak da se sve
sporne odredbe pronađu i izmene. Istakao je da je ovaj posao već započet.
"Planiramo u 2015. da završimo akcione planove a nakon
toga ćemo ići u realizaciju. Do 2018. sve preduslove za zatvaranje poglavlja.
Skup u PKS bio je organizovan za zainteresovane predstavnike
privrednike i razmatrane su specifične teme u vezi s prilagođavanjem evropskim
standardima u poglavlju 1, poput tehničkih standarda, standardizacije i
kontrola.
Autor: S.V.
Ilustracija: Shutterstock
Nema komentara:
Objavi komentar