Pomaci u uključivanju civilnog društva u planiranje na
lokalu
Objavljeno : 26.02.2015.
Uključivanje organizacija civilnog društva u strateško
planiranje na lokalnom nivou nije raširena praksa u Srbiji ali se na tom planu
čine određeni pomaci. Prema istraživanju sprovedenom u prvoj polovini 2014,
samo je trećina gradova i opština u Srbiji uključivala organizacije civilnog
društva u izradu lokalnih strategija. Primera dobre prakse ipak ima, kao što je
to slučaj u Kraljevu, Pančevu ili Bačkoj Topoli. Takođe, projekat koji su
podržali EU i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, omogućio je da se
ojačaju kapaciteti 60 lokalnih organizacija za učešće u izradi strategija, a
nakon obuke 22 organizacije su uključene u izrade akcionih planova i strateških
dokumenata u četiri opštine, rečeno je 26. februara na predstavljanju rezultata
tog projekta u Paraćinu.
Projekat „Strateški planiramo – dajemo doprinos bržem
razvoju lokalne zajednice“ sproveli su od novembra 2013. do februara 2015.
godine Centar za ravnomerni regionalni razvoj (CenTriR) iz Beograda u saradnji
sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) i udruženjima „Narodni
parlament“ iz Leskovca i „Građanska šansa“ iz Valjeva. Budžet projekta iznosio
je 72.257 evra, a donatori su bili Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa
civilnim društvom Vlade Republike Srbije.
Izvršna direktorka Centra za ravnomerni regionalni razvoj
Vanesa Belkić podsetila je na konferenciji da je u prvoj polovini 2014. godine
u okviru navedenog projekta obavljeno istraživanje koje je ukazalo da je samo
trećina gradova i opština u Srbiji do
tada uključivalo organizacije civilnog društva u izradu usvojenih lokalnih
strategija.
Takođe, i u slučajevima kada je do uključivanja dolazilo,
ono često nije zadovoljavajuće ocenjeno ni od strane lokalnih samouprava ni od
strane civilnih društava.
„U okviru projekta ojačani su kapaciteti 60 lokalnih
organizacija civilnog društva za učešće u izradi lokalnih strategija. Održana
su tri regionalna seminara, na kome su ove organizacije učestvovale u
simulaciji izrade dva strateška dokumenta, lokalnog akcionog plana za razvoj
usluge socijalne zaštite i lokalnog
ekološkog akcionog plana, ispričala je Belkić.
Prema njenim rečima, kao posledica ovih obuka, 22
organizacije civilnog društva su uključene u izrade akcionih planova i
strateških dokumenata u četiri opštine – Paraćinu, Krupnju, Čoki i Beloj
Palanci.
U okviru projekta identifikovani su i primeri dobre prakse
koji već postoje u Srbiji i pokazuju da može postojati dobra saradnja između
lokalnih samouprava i lokalnih organizacija civilnog društva.
Oni su prikazani i u brošuri koja je distribuirana svim organizacijama
civilnih društava koje ne učestvuju u strateškom planiranju u svojim sredinama,
sa ciljem da se upoznaju sa iskustvom i idejama uspelim u drugim sredinama i da
možda pronađu način na koji oni mogu da vrše pritisak na svoje lokalne uprave ukoliko
one ne žele da ih uključe u proces izrade strategije.
Kao primeri dobre prakse u publikaciji su navedeni Bačka
Topola, Knjaževac, Kraljevo, Loznica, Majdanpek, Pančevo, Subotica, Valjevo i
Vranje.
Jelena Novakov iz Gradske uprave Pančeva i koordinator tima
koji je vodio proces strateškog planiranja u tom gradu rekla je na skupu da je
u tom procesu obezbeđeno učešće predstvanika privrede, javnih službi, naučnih i
obrazovnih institucija, kao i organizacija civilnog društva i građana.
„Prikupljali smo originalne ideje putem posebnog upitnika,
obavili opštu anketu za građane i anketu za privredne subjekte. Prispelo je 50
predloga u okviru javne rasprave o prednacrtu Strategije, organizovano 11
javnih skupova u gradu i selima u toku javne rasprave, a u javnoj raspravi o
prednacrtu učestvovalo je 183 zaintetesovanih građana. Uredno su vođeni
zapisnici i mišljenje naših građana je veoma uvaženo u procesu daljeg
planiranja“, rekla je Novakov.
Ona je kazala da su uvaženi i implementirani brojni predlozi
organizacija civilnog društva, poput predloga za unapređenje atarske
infrastrukture, za uvođenje objedinjene naplate komunalnih usluga u gradu
Pančevu, za revitalizaciju kanala Pančevački 33 i okolne kanalske mreže i
revitalizaciju parka prirode Ponjavica.
Novakov je dodala i da će praćenje implementacije i
evaluaciju obavljati tim od 13 ljudi, među kojima će biti i predstavnik
organizacije civilnog društva.
Pomoćnik predsednika Opštine Bačka Topola Predrag Stojanović
rekao je da je pre deset godina rukovodstvo opštine Bačka Topola donelo odluku
da civilnoj organizaciji Asocijacija za razvoj opštine Bačka Topola poveri
poslove kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.
„Od tada su obavljani treninzi za rukovodstvo mesnih
zajednica, nevladinih organizacija, poljoprivrednih udruženja, na kojima su oni
pripremani i ohrabrivani za učešće u strateškom planiranju, kako bi mogli da se
bore za svoj interes jer kada ubace svoj interes u strategiju onda mogu da
očekuju da njihov dalji rad bude planiran i bud\etom“, rekao je Stojanović.
On je kazao da su u izradu strategije ekonomskog razvoja,
strategije sistema socijalne zaštite i strategije održivog razvoja u Bačkoj
Topoli uključeni stručnjaci iz javnog, privatnog, ali i civilnog sektora, i to
u pođednakom broju.
Gordana Bekčić Pješčić iz Kancelarije za saradnju sa
civilnim društvom Vlade Srbije je kazala da da je učešće organizacija civilnog
društva u procesu donošenju propisa i javnih politika na lokalnom nivou ključno
mesto delovanja civilnog društva.
„U avgustu 2014. godine Vlada RS je donela smernice za
uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa, na
inicijativu Kancelarije za sardnju sa civilnim društvom. To je veoma važan
dokument i veoma smo ponosni što je Vlada Republike Srbije prepoznala značaj
civilnog društva“, rekla je ona.
Ona je rekla da, kada je reč o primeni smernica, Kancelarija
sada u procesu sprovođenja deset velikih dvodnevnih obuka za sve lokalne
samouprave.
„U Palatu Srbije doći će predstavnici lokalnih samouprava da
kroz dvodnevnu, vrlo složenu i zaista napornu obuku prođu sve nivoe saradnje,
kako uključivati civilno društvo u informisanje, savetovanje, u procesu
donošenja propisa, u lokalne politike, kako organizovati javne rasprave,
ispričala je Bekčić Pješčić.
Pokrajinski sekretar za međunarodnu saradnju i lokalnu
samoupravu Autonomne pokrajine Vojvodine Branislav Bugarski je istakao da je
veoma važno da se u procesu strateškog planiranja u gradovima i opštinama u
njega uključe svi oni koji su za njega zainteresovani jer je to „pravi put do
cilja kome svi težimo, a to je
izgrađivanje boljeg društva i jače ekonomije“.
Foto: Shutterstock.com
Nema komentara:
Objavi komentar