Preispitivanje politike susedstva neće uticati na
Balkan
Objavljeno : 05.03.2015.
Evropska unija je krenula u preispitivanje dosadašnje i
utvrđivanje buduće politike prema susedima, ali to neće uticati na politiku
proširivanja za Zapadni Balkan, izjavili su 4. marta visoki zvaničnici EU
Federika Mogerini i Johanes Han. Revizija evropske politike susedstva koja
obuhvata 16 zemalja nametnula se kao potreba zbog promena i kriza u istočnom i
južnom susedstvu EU. Neki upravo krive tu politiku za pogoršanje odnosa s
Rusijom i izbijanje rata u Ukrajini. Sada se najavljuje "fleksibilniji"
pristup koji će više uvažiti stremljenja zemalja, obuhvaćenih tom politikom, u
približavanju EU.
Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i
bezbednost, novinarima je rekla 4. marta da je "Zapadni Balkan veoma
visoko u žiži pažnje" i podsetila da su Han i ona nedavno posetili region.
Ona je istakla da je Bosnu i Hercegovinu posetila dvaput za
dva meseca i naglasila da ona "lično veliku pažnju" posvećuje
dijalogu Kosova i Srbije.
Na molbu da oceni postoji li opasnost od destabilizacije u
Makedoniji, Mogerini je uzvratila da "se boji da pitanje nije da li će se
to dogoditi".
Na zajedničkoj konferenciji za novinare Han je pozvao i
vlasti i opoziciju u Makedoniji da poštuju vladavinu prava, nezavisnost
pravosuđa, slobodu medija i da uspostave saradnju u parlamentu.
Vrata otvorena i za Rusiju
Objašnjavajući politiku prema susedima na istoku i jugu
Evrope, Mogerini je podvukla da EU nikad ne vodi politiku sukobljavanja s bilo
kojom zemljom, već saradnje, a to važi i za Rusiju.
Ona je dodala da su "vrata EU otvorena i za
Rusiju", ukazala je na upravo potvrđeni dogovor o isporuci ruskog gasa
Ukrajini i Evropi, ali je navela da to ne sme biti izgovor za kršenje
međunarodnih načela i prava, kao u slučaju Krima.
"Mi se nadamo se da će Rusija promeniti ponašanje, što
bi se iskazalo potpunim sprovođnjem sporazuma iz Minska", rekla je
Mogerini, uz upozorenje da bi EU mogla da uvede nove sankcije Rusiji, ako
pobunjenici na istoku Ukrajine napadnu luku Mariupolj.
Fleksibilniji pristup
Han je podvukao da će se utvrditi šta je dosad škripalo u
odnosima Unije sa susedima na istoku i jugu i šta bi bile promene na bolje,
predočivši da "postoje jako valjani razlozi" za to, počev od ključnih
izazova energetske bezbednosti, imigracije, pa do bitke protiv terorizma i
organizovanog kriminala.
Politika susedstva, za koju je izdvojeno 15,4 milijardi evra
za period između 2014. i 2020, do sada je bila usredsređena na trgovinu,
ekonomsku saradnju i liberalizaciju viza.
U novoj politici biće, kako je najavljeno, dato više
"fleksibilnosti" susednim zemljama da bi bila bolje prilagođena
njihovim "stremljenjima". Han je objasnio da se moraju uvažiti
različite želje za stepen i način saradnje i približavanja zemalja susedstva
EU, ali uvek uz zajedničke interese.
"Treba učiniti da zemlje nisu primorane da biraju
između istoka i zapada nego da mogu da biraju svoj vid saradnje", rekla je
Mogerini.
Približavanje Belorusije, Jermenije i Azerbejdžana EU je
sada na mrtvoj tački pošto su se te zemlje opredelile za jačanje saradnje sa
Rusijom.
Mogerini je ukazala da se ovo "dubinsko
preispitivanje" sprovodi u trenutku kada su "oblasti na jugu i na
istoku EU u požaru".
"Naš region se mnogo promenio poslednjih godina sa, to
je sigurno, dramatičnim događajima", rekla je ona osvrćući se na
ukrajinsku krizu, na bezbednosnu i političku krizu u Libiji,
izraelsko-palestinski sukob i rat u Siriji.
Han je rekao da su mnoge države članice EU smatrale da je
potrebno nešto promeniti.
Neki ocenjuju da je EU posejala seme sukoba sklapanjem
Sporazumom o pridruživanju sa Ukrajinom zato što nije predvidela geopolitičke
posledice sporazuma koji je Brisel smatrao isključivo tehničkim i
komercijalnim, navodi AFP.
Mogerini se ne slaže s tom ocenom naglasivši da nikakva
evropska politika nema za cilj konfrontaciju.
Evropska komisija će posle četiri meseca konsultacija na
jesen objaviti novu politiku prema svojim južnim susedima - Alžiru, Egiptu,
Izraelu, Jordanu, Libanu, Libiji, Maroku, palestinskim teritorijama, Siriji i
Tunisu, kao i na istoku - Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji,
Moldaviji i Ukrajini.
Dva samita EU biće posvećena toj temi, u Barseloni 13.
aprila i rigi 21. i 22. maja.
Jedan od najpoznatijih primera politike susedstva EU je
sklapanje Sporazuma o pridruživanju sa Ukrajinom i njegovog dela o slobodnoj
trgovini. Moskva ga je to jačanje veza kritikovala smatrajući da se time zadire
u njenu sferu uticaja i da će joj otežati izvoz.
Zbog odbijanja tadašnjeg proruskog predsednika Viktora
Janukoviča u novembru 2013. da potpiše taj sporazum izbili su protesti u
Kijevu. Nakon svrgavanja Janukoviča i dolaska prozapadnih snaga na vlast,
Rusija je pripojila poluostrvo Krima a na istoku Ukrajine je izbila pobuna
proruskih separatista.
Izvor: Beta, AFP
Foto: EEAS
Nema komentara:
Objavi komentar