Mirjana Magura
MIŠLJENJE:
O Zbirci
poezije ,, PESNIČKA DUŠA" autorke MIRJANE MAGURA
,,Vekovima
lutam
po nebeskoj
plavoj visini
krik moj
neće nikad da zanemi,
on je samo
pobuna u srcu."
Sa pravim
razlogom sam citirao na samom početku baš ove stihove pesnikinje Mirjane
Magure, jer je upravo iz te prelepe ,,pesničke pobune" nastala ova Zbirka.
Postoje pesnici u antologijama, pesnici u zaboravu ili pesnici u pokušaju.
Mirjana je pesnik po rođenju, u duši, neko sa onim pesničkim damarom u sebi
koji je morao da se ,,pobuni", ,,otrgne", ,,eksplodira" i da
upravo iz te bujice emocija kroz ovu lepu zbirku progovori pesnikinja MIRJANA
MAGURA svojim jasnim pesničkim glasom. A ona je knjigu rasporedila u tri
ciklusa. U prvom ciklusu pod nazivom ,,LJUBAV TRAŽI SRCA" tema se sama
nameće, a tema je upravo ljubav, ona po Mirjani pesnička ljubav koja čini
sveobuhvatni ljudski život potpunim, bez koje je sve besmisao. O toj ljubavi
Mirjana govori spontanim pesničkim rečima, pitko, zaneseno, ponekad i strasno.
Drugi
ciklus sa naslovom ,,ŽIVOT JE POZORNICA I NA NJOJ IGRA MOJE PRAVO JA"
tematski se naslanja na prvi i u njemu pesnikinja opisuje trenutke koje život
čine, i bol, i tugu, i sav nemir i stranputice srca sve do očišćenja i
harmonije koja nikada nije nešto što je do kraja izvesno.
,,Na
pozornici života
čarolija se
odvija
sa mirisima
i sminkom koja je strašna,
a prevarom
koja se prašta."
,,TRENUTNO
RASPOLOŽENJE RAĐA PESMU" je logični naziv Trećeg ciklusa koji jasno
zaokružuje tematske celine u knjizi. Sa ,,autentičnom" božjom ljubavi, sa
ogromnom snagom vere, sa umetničkim u sebi i dušom radnika i boema, Mirjana
Magura na ruke čitaocu pruža nisku od pesničkih bisera koji iščitavanjem daju
nadu običnom čoveku da sve ono lepo u srcu postoji i traje bez obzira na sve
spletke i mahinacije koje nam ,,šarlatan" život ponekad surovo čini.
,, Ne znam
da letim niti da pevam,
znam samo
da sanjam
i pišem
stihove za tebe,
jer rob sam
svojih snova... "
Moja
malenkost, ovu Zbirku prelepe poezije, autorke Mirjane Magure, toplo preporučuje
čitaocima.
BUDIMIR STEFANOVIĆ
Danas pozdravljam jesen,
kupam se u suncu.
Leto stavlja senku na sunčevom satu.
Usred grada čuje se tiha muzika, pesma o jeseni.
Odnekud...miris pečene jabuke oko mene se širi,
detinjstvo u meni se budi.
Sanjarim. Slušam i uživam.
Priroda za mene orkestar stvorila,
na jesenji koncert pozvala.
Sve je savršeno!
Šuštanje žutog lišća na vetru
zvuči kao čarobna sonata.
Divlji kesten sa grane u taktu,
kao dobošom, na zemlju udara.
Okolo, naokolo lete ptičice,
veselim cvrkutom u horu
pridružuju se orkestru,
a golub sa krova basira
svojim gugutanjem.
Vetar severac se fijukom javlja.
Orkestru prirode, završnu notu diriguje,
koja mene zanesenu u srce nežno dira,
pridružujem se pesmom orkestru prirode.
Osećaj ljubavi ne vidi se golim okom,
neopipljiv je kao sva osećanja.
Samo u iskrenom srcu i neiskvarenoj duši
ljubavi je stanište.
Ljubav je:
vatra koja gori
i u vulkan se pretvori
Letimo!
Lebdimo!
Sanjamo!
Drhtimo!
Maštamo!
Strepimo!
Gura nas u kavez bola i patnje.
Za ljubav se borimo.
Ljubavi se bojimo.
Ljubav je:
radost koja se vidi,
tuga koja se skriva.
Pesnik zna za radost
i za tugu ljubavi.
Otkriva je svuda oko sebe
i dariva drugima
nesebičnog srca.
Ćuti i piše
da nam pesmom
život ulepša.
Njegovo je ćutanje glasnije
od grmljavine, oluje i rata.
Pesme su njegove melem
za svakog ko ga shvata.
Pali su uzdasi u polju maka,
a mesec se ogledao u mojim očima.
Kada si ljubio vrele usne,
zadrhtalo je nevino srce
kao nežne latice crvenog maka.
Noć ćuti.
S osmehom se sećam crvenih polja,
prepunih opojnog, rascvetalog maka.
Ove čarobne jesenje noći,
kao nekada opijena ležim,
uzdasima te dozivam
tražim pogledom čežnje
da mi telo obojiš u crvenilo ljubavi.
Mirjana Magura
Nema komentara:
Objavi komentar