Mirjana Magura
- PESNIČKA DUŠA -
PESME IZ ZBIRKE:
KADA ME ČITAŠ
Opijana u mašti pisaću pesme
samo za tebe.
Neću pisati o malenoj ptici
i šarenom leptiru koji leti visoko.
Ne, ni o plavom moru
u kome se ogledaju zvezde.
Niti o čarobnoj noći
i jutarnjoj kapi rose
na tvojoj plavoj kosi.
Ni o ljubavi koja se pretvara u suze
u tvom plavom oku.
Neću opisati bol, patnju i razočarenje
jedne usamljene (moje) duše.
Ni o cvetu što ne cveta u proleće
bez sunca i tvoje ljubavi.
Ne, ništa tužno ne sme da dodirne
tvoje srce iz usta pera na papiru.
Pisaću, u opijenoj mašti,
kako se moj pogled pretvara
u slatke reči i o koži koja pamti
tvoje ruke i otiske
koje si ostavio na njoj.
Pisaću o tvom mirisu
koji se širi po mom telu
i u zanos me baca.
Pisaću i o pesniku koji želi
da postane pesma,
jer biće na usnama mojim
KADA ME ČITAŠ.
BUĐENJE PESNIKA
Piši.
Kad se tuga i sreća spoje,
a muzika sećanja u zanos baca,
sva osećanja ti opojno vraća,
pa zaploviš u magični svet ljubavi.
Piši.
Kad se ujutru probudiš,
sunčani zraci srce ti zagreju,
vremenska krila te nežno zagrle,
dušom i maštom poletiš.
Piši.
Kad ti toplina svo telo oblije,
i sva čula dovede do ekstaze,
prepustiš se letu čarobne mašte,
znaj, tada se budi pesnik u tebi.
Piši.
Kad su ti misli svakoga jutra,
svakog trena, kod voljene osobe,
a zvuk klavira svaki damar dira,
radost suzu u oku otkriva.
Piši.
Kad misliš da gospodariš umom
nad perom i belim papirom,
reči ti postanu odane sluge,
mislima ih pretvaraš u robove.
Piši.
Kad te žeđ pesničke duše
do izvora stiha dovede,
prati korake tvojih osećanja
pa pesničkim krikom sve opiši.
Piši.
Kad duginim mostom
spajaš srce i dušu, olovkom šaraš
po belom papiru cvetno polje,
tako oživiš slike iz snova.
Piši.
Kad tvoj krik suze tuge i suze radosnice,
iz očiju čitalaca izmami,
tad u njihove grudi ulaziš stihom
a oni tvoje stihove sve više traže.
Znaj, pesniče! Stihovi u tebi
sami nastaju u očima strasti.
Dok sat života polako otkucava,
svoje snove iz putne torbe
na papir stavi:
- Piši i šaraj!
Nema komentara:
Objavi komentar