Grčka oživljava zakon protiv rasizma
10/06/2014
Vlada traži oštrije kazne za zločine iz mržnje.
Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 10.6.2014.
Grčka razmatra zakon kojim će se uvesti strožije sankcije protiv govora mržnje i zločina iz mržnje. [AFP]
|
Grčka vlada je ponovo aktivirala nacrt zakona kojim se pooštravaju kazne za rasistička krivična dela, uključujući napade na imigrante, kažu zvaničnici.
Podnet i povučen prošle godine, zakon će ponovo biti razmotren, nakon fatalnog napada nožem na antifašističkog hip-hop umetnika Pavlosa Fisasa u septembru prošle godine, za koji je optužen član neonacističke stranke Zlatna zora.
Vlada je posle toga uhapsila ili pritvorila svih 18 poslanika te stranke, koji čekaju suđenje na osnovu sumnje da su vodili kriminalnu bandu.
Zlatna zora je bila treća na izborima za Evropski parlament prošlog meseca, što je izazvalo zabrinutost u pogledu zločina iz mržnje.
Zakonom bi se uvele oštrije kriminalne sankcije za podsticanje mržnje, diskriminacije i nasilja, poricanje genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Zlatna zora je otvoreno zauzela antisemitski, antiateistički, antigej i antimuslimanski stav. Stranka je porekla napade na imigrante. Mnoge njene pristalice tvrde da nisu rasisti, nego da su ispunjeni očajem i gnevom, te obespravljeni glavnim političkim tokovima.
Međunarodna nevladina organizacija Hjuman rajts voč saopštila je da predloženi zakon ne ide dovoljno daleko, jer ne uključuje mere za podsticanje prijavljivanja nasilnih zločina iz mržnje ili za podsticanje aktivnosti policije i pravosuđa za suprotstavljanje nasilju iz mržnje.
„Antirasistički zakon je važno sredstvo za efektivniju borbu protiv ekstremizma. Rasizam, nasilje i ekstremizam svih vrsta ne mogu se tolerisati i vlada je odlučna da ih ne toleriše“, rekao je Antonis Klapsis, šef istraživanja na Institutu za demokratiju Konstantinos Karamanlis u Atini, u izjavi zaSETimes.
Neki kažu da se ispostavlja da je stavove jednako teško suzbiti kao postupke dok je Zlatna zora treća najpopularnija stranka.
Njen uspon od nedefinisane, često ismevane stranke, koja je dobila 0,29 odsto glasova 2009, vezan je uglavnom za mere štednje koje su vlade uvodile po nalogu trojke EU-MMF-ECB.
Mnogi su u početku bili spremni da pređu preko ekstremizma Zlatne zore samo da bi izrazili svoj gnev protiv mera štednje.
„Zlatna zora je tu da ostane“, kaže Aleks Sakelariu, sociolog sa Univerziteta Panteion, u izjavi zaSETimes. „Ništa ih neće zaustaviti, ni antirasistički zakon ni bilo koji drugi zakon.“
Zlatna zora će uputiti tri predstavnika u Evropski parlament u sklopu grčke grupe od 21 poslanika i poboljšala je svoj rezlutat u odnosu na nacionalne izbore 2012, kada je dobila 6,97 odsto glasova. Ne računajući privremeni pad podrške nakon prošlogodišnjeg ubistva, stranka i dalje ima jaku bazu.
„Naježim se kada vidim da jedan od šest sugrađana iz Atine glasa za neonacističkog kandidata. Svi bi trebalo da se ježimo na to“, rekao je Andreas Papadopulos, političar umerene levice, u izjavi Agenciji Frans pres posle izbora za EU.
Portparol Zlatne zore Ilias Kasidiaris bio je četvrti u prvom krugu izbora za gradonačelnika Atine, osvojivši 35.000 glasova (16,12 odsto glasova), dok je njegov stranački kolega odneo 179.000 glasova (11,13 odsto) u trci za regionalnog guvernera.
Premijer Antonis Samaras izjavio je da ne želi da zabrani Zlatnu zoru, nego da je zakonski raspusti, uključujući tu pooštravanje kazni za krivična dela za koja je optužena.
Eva Kose, ekspertkinja za Grčku u Hjuman rajts voču, rekla je da je vlada preterano spora u reagovanju na rasizam.
„Grčka je izneverila brojne žrtve rasističkih i ksenofobičnih napada jer nije istražila niti krivično gonila počinioce“, rekla je Kose. „Ako su ministar pravde i parlament zaista ozbiljni oko unapređivanja reakcije zemlje na rasizam i ksenofobiju, onda treba da otklone prepreke pravosuđu kada se radi o takvim napadima.“
Šta još Grčka može da učini da bi se suprotstavila ekstremizmu i ksenofobiji? Iznesite svoje mišljenje u prostoru za komentare.
Nema komentara:
Objavi komentar