Evropska unija i Ukrajina potpisale su 21. marta politički deo Sporazuma o pridruživanju, u znak podrške Brisela toj zemlji posle ruskog pripajanja Krima. Potpisivanje ekonomskog dela sporazuma odloženo je do formiranja nove ukrajinske vlade posle izbora u maju a uslov za to ostaje pokretanje ključnih reformi u Ukrajini. Istovremeno, Rusija je 21. marta i formalno završila proces pripajanja Krima ratifikacijom sporazuma o prisajedinjenju. Odnosi Rusije i Zapada su se u međuvremenu dodatno zaoštrili pošto su SAD i EU 20. marta odlučile da uvedu nove sankcije Moskvi. EU se ipak uzdržala od konkretnih ekonomskih sankcija i opredelila za proširenje liste ruskih i ukrajinskih zvaničnika kojima će biti zamrznuta imovina i uskraćene vize.
"EU podržava Ukrajince i njihovo pravo da odlučuju o svojoj budućnosti", rekli su lideri 28 članica EU pre potpisivanja sporazuma u Briselu sa prelaznim ukrajinskim premijerom Arsenijem Jacenjukom.
Evropljani su potpisivanjem sporazuma želeli da upute poruku snažne podrške Ukrajini dan pošto su odlučili da pojačaju sankcije Moskvi. Predsednik Evrpskog saveta Herman Van Rompej je u poruci na Tviteru napisao: "Potpisivanje političkog dela Sporazuma o pridruživanju između EU i Ukrajine simboliše značaj naših odnosa i želju da se ide dalje". U još jednoj poruci on je napisao: "EU je na strani nove Ukrajine".
Sporazum o pridruživanju treba da približi Ukrajinu Uniji politički i ekonomski, ali pritom ne predviđa članstvo u EU kao konačni ishod procesa približavanja.
Odustajanje proruskog predsednika Viktora Janukoviča od potpisivanja tog sporazuma u novembru 2013. je i izazvalo krizu koja je počela protestima i dovela do njegovog smenjivanja i referendum na Krimu o pripajanju Rusiji. Moskva se sve vreme protivila potpisivanju tog sporazuma, odnosno približavanja Ukrajine EU.
EU i Ukrajina su potpisale političke delove sporazuma, dok je potpisivanje dela koji se odnosi na uspostavljanje zone slobode trgovine odloženo za period posle formiranja nove ukrajinske vlade nakon izbora 25. maja i pokretanja ekonomskih reformi koje traži Međunarodni monetarni fond.
Jacenjuk je posle potpisivanja izrazio uverenje da će EU "govoriti jedinstvenim i snažnim glasom" u odnosima sa Rusijom. "Sam Bog zna koji je krajnji cilj Rusije... Da li želi da uspostavi novi svetski poredak?", rekao je on.
Prelazni ukrajinski premijer je pozvao EU da uvede "stvarne" ekonomske sankcije Rusiji, uz ocenu da je to najbolji način da je obuzda.
Evropljani su ipak odlučili da za sada ne idu dalje, u treću fazu svog postepenog odgovora Moskvi zbog ekonomskih posledica po same članice EU. Nemačka i većina članica EU smatraju da se ekonomske sankcije, kao dogovorena treća faza, moraju zadržati kao pretnja s teškim posledicama za obe strane ako bi Rusija "pokušala da uzdrma i istočnu Ukrajinu", odnosno podstakla još neke delove te zemlje na otcepljenje.
Lideri EU su tako na samitu 20. marta odlučili da dodaju još 12 ruskih i ukrajinskih zvaničnika dodaju na listu 33 osobe kojima će biti zamrznuta imovina i uskraćene vize zbog ruskog pripajanja Krima. Van Rompej je rekao da su neki od njih vrlo visoko pozicionirani.
EU je odlučila da otkaže i samit EU i Rusije koji je trebalo da se održi u junu u Sočiju, kao i bilateralne sastanke članica sa Rusima. Brisel je odlučio i da ubrza pripreme za potpisivanje "najkasnije u junu" sporazuma o pridruživanju sa Gruzijom i Moldavijom, dve bivše sovjetske republike.
Vašington je više ciljao, pošto je predsednik SAD Barak Obama 20. marta najavio uvođenje novih sankcija "ključnim sektorima" ruske ekonomije, pojedincima i Ruskoj banci, za koju američki zvaničnici navode da je bliska Kremlju. Sankcije su usmerene na bliske saradnike ruskog predsednika Vladimira Putina, među kojima je i šef njegovog kabineta Sergej Ivanov. Amerikanci su dodali još 20 osoba na listu od 11 osoba kojima je zamrznuta imovina.
Moskva je odmah objavila da uvodi sankcije trojici savetnika američkog predsednika Baraka Obame i nekim članovima Kongresa, uključujući republikanskog senatora DŽona Mekejna (John McCain).
Putin je povodom novih sakcija Zapada rekao 21. marta da će se Rusija za sada uzdržati od proširivanja sankcija.
Komentarišući uvođenje sankcija banci Rusija, on je sa osmehom rekao da je reč o "srednjoj banci". "Ja lično tamo nemam račun, ali ću ga u ponedeljak obavezno otvoriti", kazao je Putin. Povodom sankcija uvedenih nekim vladinim činovnicima, on je kazao: "Treba se držati podalje od njih, oni nas kompromituju".
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ipak rekao da će Rusija recipročno odgovarati na bilo koje sankcije protiv nje i dodao da Kremlj "žali" što SAD planiraju uvođenje sankcija za pojedine grane ruske privrede.
U međuvremenu, bonitetne agencije Standard i Purs (Standard&Poor's) i Fič (Fitch) su snizile kreditni rejting Rusije sa "stabilnog" na "negativno", a Peskov je ocenio da su to učinile po "direktivi", a ne iz objektivnih razloga.
Krim i formalno deo Rusije
Istvoremeno, Moskva je i formalno dovršila proceduru pripajanja Krima. Gornji dom ruskog parlamenta Savet Federacije je 21. marta jednoglasno ratifikovao sporazum o pripajanju Krima i Sevastopolja dan nakon što je to učinila Državna Duma.
Putin je zatim potpisao sporazum, čime je okončana pravna procedura pripajanja. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je 21. marta da nije neophodno da sporazum ratifikuju Krim i Sevastoplj.
U skladu sa sporazumom koji su Putin i predstavnici proruskih vlasti Krima potpisali 18. marta, Krim se smatra delom Rusije od datuma potpisivanja sporazuma, a novi subjekti federacije se nazivaju Republika Krim i grad sa posebnim statusom Sevastopolj. Kao državni jezici Krima su navedeni ruski, ukrajinski i krimsko-tatarski.
Ukrajinski parlament je 20. marta usvojio rezoluciju u kojoj se navodi da Ukrajina nikada neće priznati aneksiju Krima i da "neće prekinuti borbu za njegovo oslobađanje ma koliko trajalo i bilo bolno".
Kijev je 19. mart najavio više mera protiv Rusije ukljčujući uvođenje viza ruskim grajdanima. Rusija je u međuvremenu počela da izdaje ruske pasoše građanima Krima, a Putin je rekao 21. marta da Rusija neće uvoditi vize Ukrajincima.
Ukidanje popusta na gas
Ukrajina se suočava sa ozbiljnim ekonomskim i finansijskim teškoćama, a njen položaj se dodatno pogoršao pošto je Rusija odlučila da ukine dosadašnje olakšice u oblasti energitke. Ukrajini, osim EU i SAD, pomoć najavljuju japanske vlasti koje su odlučile da ponude Kijevu pomoć od 710 miliona evra.
Moskva je saopštila 21. marta da će ukinuti Ukrajini popust na cenu gasa koji joj je davala zbog korišćenja pomorske vojne baze na Krimu. Ukrajina će sada morati da plaća 480 dolara po 1.000 kubnih metara gasa, što je jedna od najviših cena u Evropi, pišu ruski ekonomski dnevnici.
Svojevremeno, u aprilu 2010. Janukovič i tadašnji ruski predsednik Dimitrij Medvedev dogovorili su se u okviru sporauzma o produžavanja prisustva ruske Crnomorske flote na Krimu da Rusija smanji Ukrajini cenu 1.000 kubnih metara gasa za 100 dolara.
Moskva je zatim, pošto je Janukovič odbio da potpiše sa EU sporazum o pridurživanju, u decembru 2013. odobrila Kijevu zajam od 15 milijardi dolara i dodatani popust od 30% na cenu gasa. Ruska kompanija Gasprom je saopštila 4. marta da taj popust prestaje da važi od aprila meseca.
Izvor: AFP, Beta
Foto: Beta/AP
| 
