Pomoć Ukrajini, sankcije Rusiji
|
Evropska komisija 19. marta je odobrila hitnu pomoć ukrajinskoj vladi. Brisel za Ukrajinu priprema pomoć od 1,6 milijardi evra, ali očekuje od Kijeva i reforme od kojih će neke, poput smanjenja subvencija za struju, pogoditi široke slojeve stanovništva. U Briselu se razmatra i mogućnost uvođenja ekonomskih i vojnih sankcija Rusiji, ali zemlje članice još nisu uspele da postignu dogovor o obimu sankcija, vodeći računa o mogućim posledicama. U međuvremenu, Moldavija, koja se uplašila od "ukrajinskog scenarija" na svojoj teritoriji, tražila je od EU da joj pruži jasnu perspektivu pristupanja.
Hitna pomoć predviđena je u okviru šireg plana pomoći od 11 milijardi evra, koji je najavljen na samom početku marta. Ona obuhvata milijardu evra, uz dodatnih 610 miliona evra koji su Ukrajini odavno obećani u okviru sporazuma o pridruživanju.
Novac će biti iskorišćen za stabilizaciju finansija Ukrajine. Kako je rekao evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren, cilj je da se Ukrajini pomogne da se ekonomski oporavi da bi se i politički mogla stabilizovati.
Na pitanje novinara da li će se "hitna finansijska injekcija" EU Ukrajini koristiti i za plaćanje duga ruskom Gaspromu za isporuke gasa, Oli Ren je samo kratko uzvratio da se ta sredstva daju za uravnoteženje platnog bilansa te zemlje.
Kijev može u najkraćem roku da očekuje prvih 600 miliona evra, čim dobije "zeleno svetlo" Međunarodnog monetarnog fonda sa kojim će pomoć biti usaglašena. Ostatak će, prema najavi Komisije, biti isplaćen tokom godine.
Najavljeno je i da će uskoro u Kijev doći eksperti Komisije na razgovore sa ukrajinskom vladom. Među glavne ciljeve ubrojana je i zaštita ugroženih delova stanovništva tokom sprovođenja reformi, ali i borba protiv korupcije.
Predstavnici Komisije nisu želeli da komentarišu mogućnost da šefovi država i vlada EU na samitu 20. marta usvoje takozvani treći stepen sankcija Rusiji, koji bi podrazumevao suspendovanje vojne saradnje i ekonomske mere.
Nezvanično se u krugovima EU saznaje da šefovi vlada i država EU još nisu postigli dogovor o tome dokle bi trebalo ići u merama prema Rusiji, pre svega kada je reč o ekonomskim sankcijama. Naime, neće sve zemlje u istoj meri osetiti posledice takvih mera. Potrebno je sagledati i kakve bi posledice mogle da imaju uzvratne sankcije koje je Moskva najavila.
Kada je reč o reakcji Zapada na pripajanje Krima Rusiji, predsednik SAD Barak Obama pozvao je lidere Grupe 7 i EU da se sastanu u Hagu tokom samita o nuklearnoj bezbednosti oko 20. marta da bi razgovarali o situaciji u Rusiji. Pominjana je čak i mogućnost suspendovanja učešća Rusije u Grupi 8, čiji samit je Rusija trebalo da organizuje u junu 2014.
Šef francuske diplomatije Loran Fabius najavio je 18. marta da postoji mogućnost da Francuska suspenduje prodaju dva vojna aviona Moskvi.
Borba za vojne baze
U međuvremenu, na Krimu situacija nije nimalo lagodna. Nakon što je proglašeno pripajanje Rusiji, koje je na Zapadu mahom naišlo na osudu, pro-ruske snage su krenule u napad. Napale su najmanje dve ukrajinske baze na Krimu, i saopštile da su zatočile zapovednika mornarice.
Prema navodima lokalne novinske agencije Kriminform, zapovednik ukrajinske mornarice odveden je u sedište tužilaštva na ispitivanje o naredbama dobijenim iz Kijeva u pogledu upotrebe oružja.
Na zgradi generalštaba ukrajinska zastava zamenjena je ruskom.
Saopšteno je i da su pro-ruske snage traktorom provalile vrata jedne od baza ukrajinske mornarice u Novoozernu i uspostavili kontrolu nad ulazom u bazu, ali da su nakon toga "ruski vojnici" sprečili dalje korake.
Pored toga, vlasti Krima su odbile sastanak sa ukrajinskim ministrom odbrane i sa zamenikom premijera Ukrajine. Proruski premijer Krima Sergej Aksjonov najavio je da će im biti zabranjen ulazak na Krim, a ta informacija potvrđena je i u Kijevu.
Jedno od najvažnijih pitanja koje treba rešiti su ukrajinske vojne baze na Krimu, kojima je iz Kijeva izdat nalog da ostanu na poluostrvu. Nakon pokušaja pro-ruskih snaga da upadnu u jednu od baza 18. marta, kada su dve osobe poginule, a dva vojnika povređena, Kijev je zvanično svojim vojnicima dao zeleno svetlo da koriste oružje u samoodbrani.
Ukrajinski premijer Arsenij Jasenjuk je zbog zaoštravanja situacije ocenio da sukob na Krimu prelazi iz političke u vojnu fazu.
Moldavija traži podršku EU
Predsednik Moldacije Nikolae Timofti koji strahuje da bi u Moldaviji mogao da se ponovi ukrajinski scenario, pozvao je 19. marta EU da ubrza potpisivanje Sporazuma o pridruživanju sa Moldavijom i pruži toj zemlji jasnu perspektivu pristupanja.
"Nadam se da ćemo naići na podršku EU za to da se Sporazum o pridruživanju potpiše što je pre moguće", rekao je Timofti posle sastanka sa rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom u Jašiju, u Rumuniji.
"Moja zemlja je zatražila od Unije da joj pruži jasnu perspektivu pristupanja", dodao je Timofti.
Moldavija i Gruzija su parafirale sporazume o pridruživanju EU na samitu Istočnog partnerstva u Viljnusu u novembru 2013, dok je tadašnji ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, koji je u međuvremenu svrgnut, odlučio da ne parafira taj sporazum.
Moldavija strahuje od pritisaka Rusije i podele zemlje, odnosno otcepljenja proruskog regiona Pridnestrovlje, po ugledu na Krim u Ukrajini.
Pridnjestrovlje se otcepilo uz podršku Moskve nakon rata 1992, godinu dana nakon raspada Sovjetskog Saveza, ali nezavisnost te oblasti nije priznala nijedna zemlja. Rusija u Pridnjestrovlju ima svoje vojnike, i pored protivljenja moldavskih vlasti i obaveze o povlačenju iz 1999.
Moldavski predsednik je rekao 18. marta da se portparol parlamenta Pridnjestrovlja obratio Moskvi sa zahtevom o pripajanju Rusiji, piše AFP.
Timofti je povodom sastanka o Pridnjestrovlju koji će se održati 20. marta u Moskvi, izrazio nadu da odluke koje budu donete neće biti gore od delovanja Rusije na Krimu. "Ali, nadam se da će Moskva uzeti u obzir kritike EU i stav Rumunije i Modlavije", dodao je on.
Rumunski predsednik je nedavno rekao za Asošiejted pres da su Kijev i Kišinjev pioriteti za ruskog predsednika "Vladimira Putina koji želi da obnovi Sovjetski savez".
"Ako pogledate na mapu, videćete pojasa zamrznutih sukoba" oko Crnog mora koji mogu da se razbukte bilo kada", rekao je Basesku, preneo je EurActiv.com.
Izvor: AFP, Beta i EurActiv
Foto: Beta-AP
| |||||||
Nema komentara:
Objavi komentar