| Erdogan objavio rat internetu, blokada Tvitera delimično uspela |
| Objavljeno : 21.03.2014. | |||||||
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan objavio je rat korisnicima interneta naloživši 20. marta da se u Turskoj blokira pristup društvenoj mreži Tviter (Twitter). Blokada je delimično uspela pošto su korisnici Tvitera ubrzo našli načina da je zaobiđu. Ovaj najnoviji u nizu kontroverznih koraka koje je Erdogan, suočen sa skandalom zbog korupcije, preduzeo uoči lokalnih i predsedničkih izbora u Turskoj izazvao je lavinu kritika i optužbi za cenzuru. Iz EU je upućena jasna poruka toj zemlji koja je kandidat za članstvo da je korišćenje interneta i društvenih mreža jedno od osnovnih sloboda.
Turska je 20. marta uveče blokirala pristup društvenoj mreži Tviter, nekoliko sati pošto je to najavio Erdogan, ogorčen zbog toga što su na društvenim mrežama objavljeni prisluškivani telefonski razgovori koji ukazuju da bi on mogao da bude direktno umešan u skandal o korupciji.
"Ukinućemo Tviter. Baš me briga šta će da kaže međunarodna zajednica", izjavio je Erdogan 20. marta uveče pred više hiljada svojih pristalica na predizbornom skupu uoči lokalnih izbora 30 marta.
Samo nekoliko sati pošto je Erdogan najavio zabranu, Turska uprava za telekomunikacije (TIB) preduzela je korake pozivajući se na "pravosudne odluke" o "tehničkoj blokadi pristupa Tviteru", javila je turska agencija Anadolija.
Tviter ima oko 10 miliona korisnika u Turskoj.
Uprkos zabrani, veštiji korisnici interneta uspeli su da zaobiđu zabranu i objavljuju komentare na toj mreži, kritikujući ovu odluku premijera, a među njima je bio i turski predsednik Abdulah Gul. "Ne možemo da podržimo potpunu blokadu društvenih mreža. Nadam se da ova situacija neće trajati dugo", napisao je šef države na svom nalogu.
"Kao što sam i ranije govorio, nemoguće je u potpunosti blokirati tehnički pristup društvenim platformama poput Tvitera", ponovio je Gul i dodao da se blokada može primeniti samo na sajtove ciji rad je predmet sudskih istraga.
Tviteru 21. marta u Turskoj nije moglo da se pristupi samo sa jednog dela mobilnih telefona. Da ironija bude veća, potpredsednik vlade Bulent Arinč je zbog ove blokade sprečen da svoj dnevni raspored objavi na mreži.
"Erdoganova zabrana je trajala bar jedan daan", našalio se na Tviteru urednik dnevnika na engleskom jeziku Hurijet dejli njuz (Daily News) Murat Jetkin.
Odluka vlade, iako nije mogla potpuno da se sprovede, izazvala je žestoke kritike i optužbe za cenzuru. Na društvenim mrežama počeli su da kruže pozivi građanima da se 21. marta okupe na protestima u tri velika grada, Ankari, Istanbulu i Izmiru, a glavna opoziciona stranka Republikanska narodna partija i Advokatska komora obratili su se 21. marta pravosuđu kako bi izdejstvovali odlaganje zabrane Tvitera.
Evropska komesarka za nove tehnologije Neli Kros osudila je već 20. marta uveče najavu blokade pristupa Tviteru u Turskoj "kao neosnovanu, nepotrebnu i kukavičku". "Turski narod i međunarodna zajednica će to doživeti kao cenzuru, što i jeste", rekla je ona 20. marta uveče reagujući upravo na svom Tviter nalogu.
"Korišćenje društvenih mreža je jedna od osnovnih sloboda EU", istakao je evropskih komesar za proširenje Štefan File i izrazio zabrinutost zbog ove odluke Turske, zemlje koja je kandidat za članstvo u EU.
Opozicija u Turskoj je ocenila da ova mera predstavlja potvrdu "orvelovske" prirode vlasti Erdoganove islamsko-konzervativne stranke koja je na vlasti od 2002. "Diktator je učinio opasan korak, Turska se ne može više smatrati zemljom u kojoj vlada dmeokratija", rekao je portparol Republikanske narodne partije naroda Haluk Koč.
Potpredsednik vlade zadužen za ekonomiju Ali Babakn koji nastupa kao umereni političar, pokušao je da ublaži polemiku ocenivši da zabrana neće dugo trajati. "Nismo mogli da meru usko usmerimo (na problematične sajtove) pa smo se odlučili za blokadu (Tvitera) zbog uvreda i kleveta koje su širene na njemu", rekao je on za informativni kanal NTV.
Tokom protekle tri nedelje internetom je kružilo nekoliko tonskih snimaka razgovora u kojima su navodno učestvovali Erdogan, njegovi pomoćnici ili poslovni ljudi. Jedan razgovor je bio navodno i između njega i njegovog sina.
Erdogan je prvo rekao da su snimci montirani, a kasnije je priznao da su neki od njih pravi, što je izazvalo bes opozicije i demonstranata u velikim gradovima, koji traže njegovu ostavku.
Od sredine decembra premijera, koji je na vlasti od 2002, prate skandali u kojima su desetine njegovih bliskih saradnika optuženi za seriju pronevera. On je na to odgovorio opsežnim "čišćenjem" policije i pravosuđa i usvajanjem vrlo kontroverznih zakona, poput zakona o kontroli interneta na osnovu koga je i doneta odluka o blokadi Tvitera.
Erdogan je ranije već pretio da će zabraniti Jutjub i Fejsbuk, ali je Gul odbacio tu mogućnost.
Erdogan optužuje svoje bivše saveznike iz islamističkog pokreta muslimanskog sveštenika Fetulaha Gulena, da stoje iza istraga usmerenih protiv njegoivih bliskih saradnika s ciljem da ga uzdrmaju uoči lokalnih izbora 30. marta i predsedničkih izbora u avgustu. Fetulah Gulen, sveštenik koji živi u SAD veoma je uticajan u turskoj policiji i pravosuđu.
Premijer smatra da će lokalni izbori biti kao referendum za ili protiv njega.
Nevladine organizacije svrstavaju Tursku u jednu od najrepresivnijih zemalja kada je reč o kontroli interneta. Turske vlasti su u proteklih nekoliko godina zabranile pristup hljadama sajtova. Turska ima oko 12 miliona korisnika interneta.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
| |||||||
Nema komentara:
Objavi komentar