Nebojša Vladisavljević
Pablo Pikaso ponosio se svojim romskim poreklom !
Jedan od najvećih slikara, vajara, crtača i grafičara 20. veka, osnivač kubizma (uz Žorža Braka) !
Slikar koji je stvorio više od 6.000 slika, skulptura i crteža i čija dela vrede milione
Pablo Pikaso (1881-1973)
Slikar koji je stvorio više od 6.000 slika, skulptura i crteža i čija dela vrede milione ženio se dva puta i imao je mnogo ljubavnica. Imao je i četvoro dece, a poslednje – ćerku Palomu dobio je u 68. Godini.
Španski slikar koji je široko prihvaćeno da je najvažniji umetnik 20. veka.
On je eksperimentisao sa širokim spektrom stilova i tema u svojoj dugoj karijeri, pre svega inspirativna 'kubizma'.
Pablo Ruiz je rođen u Malagi 25. oktobra 1881, sin jednog likovni pedagog.
Kasnije prisvaja devojačko prezime svoje majke od Pikasa.
Odrastao je u Barseloni, pokazujući umetnički talenat u na ranom uzrastu.
U ranim 1900-ih, preselio između Francuske i Španije pred konačno nastanio u Parizu u 1904. Tamo je eksperimentisao sa brojnim stilova i proizvela svoje originalne one, ogleda u njegovim 'Blue' i 'Rose' periodima.
Godine 1907. Pikaso naslikao Les Demoiselles d'Avignon ", revolucionarni rad nije doneo je veliku novi stil -" kubizma '.
Pikaso je blisko sarađivao sa francuskog umetnika Žorž Brak u razvoju ovog stila. Pikasova sledeći veliki inovacija u 1912. bio "kolaž", kačenje komada tkanine, novine ili reklame na svojim slikama.
Pikaso sada Moved od stila do stila, eksperimentisanje sa slika i skulptura i bavlјenja sa nadrealizma pokreta. U 1937. je proizveo 'Guernica', sliku inspirisan uništenja grada u severnoj Španiji nemačkih bombardera Tokom Španskog građanskog rata.
Pikaso podržao Republička Vlada bori generala Franciska Franka, a posle Frankove pobede nikada nisu vratili u Španiju.
Za razliku od mnogih umetnika, Pikaso je ostao u Parizu tokom nemačke okupacije. Od 1946. do svoje smrti živeo u Uglavnom na jugu Francuske.
On je nastavio da proizvodi veliku raznolikost rada među kojima ima slika, skulptura, bakropisa i keramike.
Sa brojnim ženama tokom svog života koji vukodlak često umetničke muze kao lјubavnika. Imao je četvoro dece. , 8. aprila 1973. umro je od srčanog udara u svom domu u blizini Kanu.
U Korunji, Pikasov otac je odlučio da podredi svoje umetničke ambicije sinu, dovodeći mu modele i podržavajući ga u ostvarenju njegove prve izložbe kada je imao samo 13 godina.
Porodica Ruiz-Pikaso odlazi u Barselonu 1895. godine i Pablo se upisuje u Ljoču (kat. La Llotja), lokalnu umetničku akademiju, gde je njegovo otac već dobio posao kao profesor crtanja.
Svi u porodici su se složili da Pablo može da postane akademski slikar, a 1897. godine, njegova slava u Španiji je išla u prilog očekivanjima, pošto je te godine njegova slika Nauka i milosrđe za koju je njegov otac bio model doktora, dobila počasnu nagradu u Madridu na izložbi Kralјevske akademije San Fernando.
Španski glavni grad je bio očigledno sledeća stanica za mladog umetnika, gdje bi mogao da stekne priznanje i ispuni očekivanja svojih roditelјa.
Pablo Ruiz odlazi za Madrid i upisuje se u Kralјevsku akademiju San Fernando, jeseni 1897. godine. Ali ubrzo ocenjuje nastavu na Akademiji ispod očekivanog nivoa i provodi vreme na crtanje i slikanje svakodnevnice koja ga okružuje: kafića, ulica, burdela, itd.
Goja je bio umetnik čija dela je Pikaso naročito kopirao u Pradu 1898. godine (portret toreadora Pepea Ila i crteže za jednu od grafika iz Gojine serije Kaprici).
U Barseloni, gde je pohađao školu, kao i u Madridu, gde je bio svakodnevni posetilac muzeja Prado, zanimalo ga je sve u vezi sa slikarstvom, a sanjao je i o Parizu, gde napokon stiže u oktobru 1900. godine.
U istoriji slikarstva malo je “državnih udara” koji se mogu meriti s onim što ga je Pablo Pikaso ostvario 1907. godine, kada je svojim zapanjenim prijatelјima pokazao “Gospođice iz Avinjona", sliku na kojoj je svet predstavio kao u razbijenom ogledalu. Pikaso je bio pokretač i inspirator slikarskih smerova kao što su kubizam i sugestivni ekspresionizam koji predstavlјaju pravi revolucionarni prevrat u modernoj likovnoj umetnosti.
Paralelno sa slikarstvom Pikaso se posvećivao i skulpturi, pre svega u godinama oko 1907. kada je stvarao pod uticajem kubizma, zatim oko 1930. godine i u drugim razdoblјima njegovog stvaranja.
Pikaso je za vreme Španskog građanskog rata, Prvog svetskog rata, i Drugog svetskog rata ostao neutralan i nije bio ni na jednoj strani i nije ratovao. Nikakva politika nije bitno i trajno uticala na njega i ako je jedno vreme bio i u Komunistočkoj partiji, ali je posle Stalјina odstupio iz nje jer je bio kritikovan.
Pikaso o tome nije nikada govorio, ali je podržavao misao da je bio pacifista.
Pikasovo delo Pikasovo delo se svrstava u nekoliko faza i ako su pojedina razdoblјa u njegovom delu predmet sporova. Može se uzimati da su to bila: plavo razdoblјe (1901–1904), ružičasto razdoblјe (1905–1907), doba pod uticajem afričke primitivne umetnosti (1908–1909), analitički kubizam (1909—1912), sintetički kubizam (1912—1919).
Između godina 1939. i 1940. se u Nјujorku održavala velika retrospektivna izložba
Pikasovog dela i tom prilikom se pokazao celokupan raspon njegovog dela i mnogi teoretičari umetnosti su ispravili svoja mišlјenja o njegovom delu.
Pikaso je učio od svog oca pre 1980. godine slikarstvu i na njegovim prvim delima se može zapaziti akademski realizam a naročito na slikama oko 1896. godine i slici na kojoj je njegova sestra Lola. 1897. godine je slikao pod uticajem simbolizma. Posle toga je nastalo doba koje se po nekada zove "modernističko“.
Početak ovog perioda je neizvesan, možda u Španiji u proleće 1901, odnosno u Parizu u drugoj polovini godine. Čest je izbor asketskih boja i tužanih subjekta- prostitutke, prosjaci i pijanci.
Pikaso je bio pod uticajem putovanja kroz Španiju i samoubistva svog prijatelјa Karlos Kasagemasa. Iako se Pikaso sam kasnije prisećao:
„Počeo sam da slikam plavom bojom kada sam saznao za smrt Kasagemas“ , istoričar umetnosti Elen Sekel je napisala:
Ne smemo izgubiti iz vida hronologiju događaja: Pikaso nije bio tu kada je Kasagemas izvršio samoubistvo u Parizu ... Kada se Pikaso vratio u Pariz, u maju, on je ostao u studiju svog prijatelјa, gde je radio za još nekoliko nedelјa da se pripremi za svoju izložbu za Vollard.“
Radovi koje je Pikaso slikao za svoju izložbu u galeriji Ambroise Vollarda , tog leta , su generalno okarakterisani „blistavim paletama i bujnim predmetima“.
U drugoj polovini 1901, plavi tonovi su počeli da dominiraju na njegovim slikama. On je naslikao nekoliko posmrtnih portreta Kasagemaka, što je kulminiralo u sumornom alegorijsku sliku La Vije, naslikanu 1903. Isto raspoloženje prožima poznatu grafiku „Skroman obrok“ (1904), koja prikazuje slepog čoveka i ženu koja vidi- oboje izgladneli, sedeći za golim stolom.
Slepilo je stalna tema u Pikasovim delima ovog perioda, takođe zastuplјene u „Obrok slepca“ i u portretu „Celestina“ (1903). Drugi česti predmeti uklјučuju ženske aktove i majke sa decom. Verovatno njegov najpoznatiji rad iz ovog perioda je „Stari gitarista“. Pikasov plavi period je usledio njegov roze period.
Za ružičasto razdoblјe (1905–1907) je karakterističan veseliji prilaz i izraz sa toplim naranžastim i ružičastim bojama a kao motiv se opet javlјa arlekin. Godine 1904. upoznao je Fernandu Olivije i ona kao i francuski slikari dali su pečat njegovom delu u ovo doba.
Na početku Pikasovog afričkog doba (1907–1912) stoji njegova poznata slika „Gospođice iz Avinjona“ koja je inspirisana predmetima koji su doneseni iz Afrike (naročito na dve figure te slike) i ovo delo vodi ravno ka dobu i stilu kubizma.
Analitički kubizam (1909–1912) je stil koji je razradio Pikaso zajedno sa Žorž Brakom. Oba slikara upotreblјavaju tamne braon tonove i oba slikara slikaju tako kao da posmatraju predmete iz više uglova odjedanput. Radi se o kretanju očne tačke koja je do tada u umetnosti uvek bila nepokretna. U to su doba slike Pikasa i Braka jako slične.
Analitički kubizam se odlikuje dekompozicijom- razlaganjem realnosti u pojedine poglede koji su simultano predstavlјeni u jednoj površini. Ka svojim eksperimentima su se odlučivali za jednostavne oblike predmeta koji su omogućavali poglede sa strane, od gore i slično.
Sintetički kubizam (1912–1919) je dalјi stepen u razvoju kubizma. Umetnik na slike lepi komade papira, često i tapete, novinsku hartiju i to je pojava prvog kolaža u umetnosti.
Sintetički kubizam se odlikovao slobodnim komponovanjem realnih oblika u ravni slike i težnjom da se razviju kolaži. To je bila reakcija na početne tokove nefigurativne umetnosti, koja je rušila kompozicioni red slike a takođe i na fovizam i njegovu dekorativnost.
Posle Prvog svetskog rata Pikaso stvara u neoklasicizmu i ovaj povretak „ka redu“ se opaža kod mnogih umetnika dvadesetih godina 20. veka i njegova dela toga doba crpe iz dela Engra, francuskog klasiciste.
U tridesetim godinama 20. veka njegovog arlekina je zamenio minotaur, što se smatra sponom između nadrealizma, kao u slici Gernika, jedne od njegovih najpoznatijih slika, koja je obeležila bombardovanje španske Gernike od strane Nemaca.
Pikaso je bio jedan od 250 skulptora koji su izlagali u Filadelfiji 1949. godine.
U pedesetim godinama 20. veka se Pikasov stil opet promenio, kada je stvorio interpretacije po delima starih majstora slikarstva, Velaskeza, Goje, Pusena, Manea, Kurbea i Delakroa.
Pikasovo kasno delo je smesa različitih stilova slikarstva i on se menjao do kraja svoga života.
Nјegovi radovi u njegovo doba nisu bili priznavani i on je doživeo priznanje kao umetnika koji je bio daleko iznad svoga vremena tek kasnije.
Pikaso je najplodniji slikar svih vremena.
Prema Ginisovoj knjizi rekorda napravio je oko 13.500 slika, 100.000 grafika, 34.000 ilustracija za knjige, i 300 skulptura. Ukupna vrednost njegovog rada je 1973. godine procenjena na 750 miliona dolara.
Dete sa golubicom u rukama (zbirla ledi Aberkomvas, London, 1901)
Akt od pozadi (privatna zbirka, Pariz, 1902)
Porodica akrobata (Umetnički institut u Čikagu, 1905)
Gospođice iz Avinjona (Muzej savremene umetnosti Nјujork, 1906 — 1907)
Akt (Galerija Tejt u Londonu, 1910)
Portret Ambroaza Volara (Muzej moderne umetnosti Moskva, 1910)
Žena sa gitarom (Muzej moderne umetnosti Nјujork, 1911 — 1912)
Mrtva priroda sa lulom (Narodna galerija Prag, 1914)
Violina (Muzej nacionalne umetnosti u Parizu, 1914)
Sedeći pjero (Muzej moderne umetnosti Nјujork, 1918)
Ogledalo (Pikasova zbirka, 1932)
Žena sedeća na plaži (Pikasova zbirka, 1937)
Gernika (Nacionalni muzej Kralјica Sofija, Madrid, 1937)
Akt, zeleno lišće i bista (1932) - prodata 2010. godine na aukciji Kristija u Nјujorku za 106,5 miliona dolara.
Dečak sa lulom (1905) - prodata 2004. godine na aukciji Sotebija u Nјujorku za 104,17 miliona dolara.
