EP pozvao Tribunal da preispita oslobađanje Šešelja

EP pozvao Tribunal da preispita oslobađanje Šešelja    

Objavljeno : 27.11.2014.

Evropski parlament je 27. novembra u Strazburu usvojio rezoluciju u kojoj je osudio "ratnohuškački i govor mržnje" Vojislava Šešelja, kao i "njegova nastojanja da Srbiju skrene s puta u Evropu". Evropski parlament je zatražio od Haškog tribunala da preispita odluku o Šešeljevom privremenom puštanju na slobodu, a vlasti i stranke u Srbiji pozvao da osude "javno ispoljavanje mržnje ili ratnih poruka". Privremeno puštanje lidera Srpske radikalne stranke (SRS) na slobodu izazvalo je negodovanje u regionu, pre svega u Hrvatskoj, dok je u Srbiji podstaklo polemiku uglavnom o tome kako će se njegov povratak odraziti na politički život u zemlji.

U rezoluciji Evropskog parlamenta se "izražava zabrinutost zbog odsustva primerenog političkog reagovanja i legalnog odgovora srpskih vlasti na Šešeljevo ponašanje koje podriva verovanje žrtava u sudski postupak".

Evropski parlamentarci su "ohrabrili srpske vlasti i demokratske stranke da osude javno ispoljavanje mržnje ili ratnih poruka", a od tužilaštva Haškog suda su zatražili da preispitaju odluku o privremenom puštanju Šešelja iz zatvora s obzirom na nove okolnosti.

U rezoliciji se od srpskih vlasti traži da "ispitaju da li je Šešelj prekršio srpske zakone i ojačaju i u punoj meri primene zakonske zabrane govora mržnje, diskriminacije i podsticanja na nasilje".

Parlament EU "podržava sve političke stranke, nevladine organizacije i pojedince u Srbiji koji se bore protiv izliva mržnje", navodi se u tekstu i upozorava da su Šešeljevi postupci "ponovo otvorili psihološke rane iz rata i nepočinstava iz ranih 1990-ih", čime su podriveni napori za regionalnu saradnju i pomirenje iz proteklih godina.

                                                                                

                                                                                     Background

Haški tribunal odobrio je početkom 

novembra privremeno oslobađanje 

Vojislava Šešelja iz humanitarnih 

razloga, zbog bolesti, kako bi mogao 

da nastavi lečenje u Beogradu. 

Predsednik SRS vratio se 12. 

novembra u Srbiju posle 11,5 godina 

koje je proveo u pritvoru Haškog 

tribunala bez presude.

Šešelj je bio u pritvoru Tribunala od 

24. februara 2003. kada se 

dobrovoljno predao, odmah pošto je 

protiv njega obelodanjena optužnica 

za zločine nad Hrvatima i 

Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i 

BiH, 1991-93.

Nakon suđenja koje je počelo u jesen 

2007, presuda je trebalo da bude 

izrečena 30. oktobra 2013, ali je to 

odloženo nakon što je Tribunal usvojio 

Šešeljev zahtev za izuzeće sudije 

Frederika Harhofa zbog pristrasnosti.

Od tada traje upoznavanje novog 

sudije Madaje Nijanga sa predmetom, 

a predsednik Tribunala Teodor Meron 

najavio je da će to potrajati do sredine 

2015. godine nakon čega će početi 

većanje sudija o presudi Šešelju.

Evropski parlament, kako je naglašeno, "stavlja do znanja da različita merila u praksi Haškog suda, kad je reč o tom privremenom oslobađanju neće doprineti objektivnosti tog suda" i traži da se svi sudski postupci ubrzano okončaju da bi se kažnjavanjem krivaca za ratne zločine omogućilo pomirenje.

U rezoluciji EP se izražava očekivanje da će Haški sud "preduzeti odlučne mere da povrati poverenje u to što je oslabljeno Šešeljevim zaprepašćujućim izjavama".

Rezolucija EP, koja nema pravnu snagu, ali je politička poruka, biće prosleđena ustanovama i državama članicama EU, Savetu bezbednosti UN, predsedniku Haškog suda, kao i predsedniku Srbije, srpskoj vladi i parlamentu.

U raspravi pre usvajanja rezolucije su svi poslanici osudili Šešeljevo ponašanje, a samo mali broj njih su se ogradili od dovođenja u pitanje objektivnosti Haškog suda.

Evropski komesar Kristos Stilijanides u ime visoke predstavnice Federike Mogerini rekao je da EU uvažava nezavisnost Haškog suda i da želi da podvuče da je Srbija u potpunosti angažovana na putu ka EU.

Dan pre usvajanja rezolucije u Evropskom parlamentu hrvatski Sabor je 26. novembra usvojio Deklaraciju kojom izražava duboko nezadovoljstvo odlukom Haškog tribunala o privremenom puštanju Šešelja na slobodu, i pozivao Tribunal da opozove svoju odluku.

Šešelj je rekao 27. novembra da je izuzetno ponosan na to što je Sabor doneo tu deklaraciju i da je još ponosniji što je rezolucija slične sadržine usvojena danas u Evropskom parlamentu. On je ponovio da se neće predati sam, ako bude trebalo da se vrati u Hag.

Privremeno puštanje Šešelja na slobodu izazvalo je negodovanje u Hrvatskoj i BiH, a u Srbiji podstaklo polemiko o tome kako će se odraziti na politički život i pre svega na premijera i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, kao njegove bivše stranačke kolege i saradnike.

Šešeljevi politički govori po povratku su posebno izazvali oštre reakcije u Hrvatskoj. Premijer Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da Srbija, ako želi u EU, mora jasno da se ogradi od Šešeljevih izjava i da ih osudi. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović pisao je predsedniku Haškog tribunala Teodoru Meronu, a najavio je i da će se Hrvatska obratiti Savetu bezbednosti UN-a da bi upozorila na odluku Haškog tribunala.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić kazao je 25. novembra da Srbiju "niko ništa nije pitao" kada je predsednik Šešelj puštan iz Haškog tribunala, kao i da Beograd želi stabilnost u regionu, a ne rast tenzija.

Izvor: Beta
Foto: Beta/AP