Nebojša Vladisavljević
INTREVIJU SA IŠTVANOM FARKAŠ-SIGF
Razlozi za napištanje svega što nisu imali,a potražili u drugim zemljama
Tražiću i 37. zemlju, i 926., ali se u Srbiju ne vraćam sve dok je takav sistem, odnos prema GRADJANIMA. Gradjanima – ne samo Romima !
Šta će mo sa njihovim problemima,dali pod tepih ili u ... ?
Romi Zurnalisti
1)Vaš status u Nemačkoj ?
Već ovo pitanje je vrlo zamršeno, jer sam ja prilikom prijavljivanja na azil, u Centralnom sabirnom centru za azilante u državi Baden-Würtenberg ( jedna od država Savezne Republike Nemačke) i prilikom intervjua koji sam morao dati, izričito naglasio da ja tražim da mi se odobri/prizna status političkog emigranta. Dakle emigranta, a ne azilanta. Posle ću podrobnije objasniti u čemu je razlika, ali sada samo to da sam uprkos tom izričitom zahtevu pre otprilike mesec dana dobio odbijenicu, ali na status azilanta, sa pravom na žalbu, kod za to nadležnog sudskog organa. Ja sam tu žalbu i predao, i sada sam na iščekivanju, hoće li se pokrenuti sudski proces, odnosno, ako hoće, kada će i na koji način, po kojoj osnovi. Hoće li me i dalje tretirati kao tražioca azila (što po meni nisam ), ili će postupak voditi na osnovu tražioca statusa političkog emigranta iz Srbije, tj. imigranta u BRD.
1)Vaš status u Nemačkoj ?
Već ovo pitanje je vrlo zamršeno, jer sam ja prilikom prijavljivanja na azil, u Centralnom sabirnom centru za azilante u državi Baden-Würtenberg ( jedna od država Savezne Republike Nemačke) i prilikom intervjua koji sam morao dati, izričito naglasio da ja tražim da mi se odobri/prizna status političkog emigranta. Dakle emigranta, a ne azilanta. Posle ću podrobnije objasniti u čemu je razlika, ali sada samo to da sam uprkos tom izričitom zahtevu pre otprilike mesec dana dobio odbijenicu, ali na status azilanta, sa pravom na žalbu, kod za to nadležnog sudskog organa. Ja sam tu žalbu i predao, i sada sam na iščekivanju, hoće li se pokrenuti sudski proces, odnosno, ako hoće, kada će i na koji način, po kojoj osnovi. Hoće li me i dalje tretirati kao tražioca azila (što po meni nisam ), ili će postupak voditi na osnovu tražioca statusa političkog emigranta iz Srbije, tj. imigranta u BRD.
Romi žurnalisti
2)Opšta situacija u kampovima azilanata ?
Trenutno je opet u kampovima azilanata širom Nemačke, a koliko mi je poznato i širom Evopske Unije veoma mnogo ljudi. To su u velikom broju osobe sa teritorije Bliskog Istoka, prvenstveno iz Iraka i Sirije, gde opet bukte ratovi, i iz drugih arapskih zemalja, te iz nekih afričkih država, ili Afganistana, Pakistana, Indije, Tibeta. Svi oni imaju neposredni povod za traženje azila, baš onaj koji pojam azila i pokriva, davanje privremenog utočišta zbog situacije u matičnoj državi. Situacije koja je izazvana baš ratom, medjuljudskim sukobima, nasrtajima na telesni integritet, ili je izazvana prirodnim kataklizmama i gladju u meri da je to opasno po život čoveka, a u matičnoj državi ne postoje preduslovi da se to brzo promeni-poboljša. Veoma je teško smestiti i brinuti o tolikom broju ljudi, i države-primaoci čine sve što mogu da oni borave u ljudskim uslovima i ne oskudevaju bar u najosnovnijim potrebama. I mada je u nekim oblastima jedino rešenje bilo da ljude smeste u one klasične kampove, u šatore, ipak je većina smeštena u veće ili manje hajmove (Heim = Dom ), a po isteku nekog roka se premeštaju u stanove u vlasništvu države ili one koje država iznajmi za njih. Medjutim, taj veliki svakodnevni priliv azilanata iz mnogih država je jednim delom uticala na potrebu da se broj azilanata smanji, te je, npr. Vlada Nemačke predložila donošenje odluke da se neke države proglase „Zemljama sigurnog porekla“ i da se ljudi iz tih država vrate tamo posle kratkog boravka na azilu. Nažalost, to se prelomilo na Romima. Naime, te „sigurne zemlje“ su ovom odlukom postale baš države sa Balkana – Bosna, Makedonija i Srbija. A iz tih država su više od 95% tražioca azila Romi. I njih, tojest nas, ova odluka po automatizmu tretira kao „ekonomske azilante“, tj. ljude koji zbog bede napuštaju domovinu. I to zemlje-primaoci rešavaju tako da umesto davanja azila pošalju finansijsku i materijalnu pomoć u matične zemlje, namenjenu za poboljšanje uslova preživljavanja baš tih tražioca azila. Ali, pri tome se zanemaruju nekoliko činjenica. Kao prvo, ta pomoć nikada ne stiže do krajnjih korisnika, povratnika (readmisanta), već iščezne na drugim mestima. Dakle, time ni za tren nije poboljšan položaj ovih ljudi. Drugo, pomoć se šalje Vladama matičnih zemalja da je oni rasporede, a Romi nemaju u klasičnom smislu uzetu „Matičnu zemlju – državu“, i u tim zemljama se oni tretiraju kao nepoželjni strani elementi u organizmu, kao bakterije, virusi, ćelije raka. I tako se desi i ono treće: da zbog takvog odnosa prema nama, mi postajemo žrtve ne bede, jer je to samo posledica, već političkog nemara, pa političke zloupotrebe, pa nametanja tutorstva, pa političkog progona kada se suprostavimo tom nizu političkog omalovažavanja, segregisanja, izopštavanja, diskriminacije. I to je ono četvrto: Zemlje-primaoci ne žele da uvide osnovni razlog i uzrok traženja azila i emigracije Roma, a to je politički progon na sve vidljive i nevidljive načine u tamo nekim bosnama, srbijama, makedonijama. I onda i ovde zbog toga prolazimo kroz ono što je gore od bilo koje bede i smrzavanja od gladi. Mada smo ovde i pod krovom i nahranjeni dok smo tu, žestoko zna da boli to ignorisanje našeg pravog stanja i položaja, neuvažavanje naših pokušaja da dokažemo da znamo čime nas u stvari kolju na Balkanu i da znamo kako TO ZAUSTAVITI, PROMENITI. Žeže to da mi znamo kako menjati, ali nam ni ovde ne daju da to dokažemo. Umesto toga strepimo kada će nas upakovati, i reći – čeka te novac kući, (novac koji nikada nećemo sresti), - i neće opet čuti ono naše: „ja nisam došao zbog tog novca, već zbog otvorenih ušiju i tople reči. A ovako živimo na spakovanim koferima, istina u blagostanju, zbrinuti, ali mesec-dva-godinu-dve na spakovanim koferima. I kakva je to sada opšta situacija. Čini nam se da to mogu razumeti samo Kurdi i Tibetanci. Oni razumeju. Ali, i oni su samo azilanti. Dok i njihove države ne „osiguraju“ tamo nekom odlukom.
Romi žurnalisti
3) aktivnost u vezi vašeg statusa ?
Aktivnosti ? One, koje mogu proisteći iz ovog stanja, situacije. Po dobijanju negativa, predavanje te famozne žalbe, priprema i predaja dokaznog materijala da ja JESAM žrtva POLITIČKOG progona, odnosno da ja želim status EMIGRANTA a ne AZILANTA. Jer, azilante kad-tad vrate u domovinu, nekoga odlukom o „sigurrnosti“ nekoga prestankom rata ili zemljotresa... ali emigranti se TRAJNO isele iz svoje države, odreknu se političkog sistema i MENTALITETA koji hara tamo, i usele se u neku državu gde su prihvatljiviji političko-društveni odnosi, merila i poštovanje tih „pravila igre“. Usele se, ne kao gradjani/državljani te države, već kao stanovnici i osobe koji svojim radom mogu da budu korisni državi primaocu. Kad im već kod „kuće“ nisu dali to. „Kuće“ u navodnicima, jer to mesto u stvari nikada i nije bila njihova-moja kuća. Dakle, sada sam predao žalbu na negativ, predao dokaze, i to je ono što je merljivo. Ali, nisam čekao da dobijem taj negativ, pa da onda uradim bilo šta. Nisam, već sam od prvog trena stizanja u Nemačku uradio prvi korak. Tražio sam da se upišem na kurs jezika i integracije. I bio odbijen. Bio odbijen jer niko nije znao da li ću ja stići pohadjati taj kurs do kraja, jer sam „Srbijanac“. A negde je ostalo i neizrečeno ono, da li će to meni išta vredeti, jer sam Rom. Nisu rekli to rečima, već tonom i pogledom. Ipak, taj pvi prijem moje inicijative da uradim nešto za ostanak tu me je nagnalo da idem dalje. Počeo sam se uklapati u društvo, učenjem jezika bez kursa, učenjem navika i običaja ovde, pojavljivanjem na nekim mestima gde me ne bi očekivali kao azilanta, kao Srbijanca, kao Roma. I sticao sam tako pažnju, pa simpatije neposredne okoline. Koliko-toliko. A onda sam se bacio na uspostavljanje kontakata sa relevantnim ljudima-organizacijama-organima-patijama koji su nešto, navodno, radili na omogućavanju trajnog rešenja za azilante, prvenstveno sa onima koji su to, kao, radili za Rome. Javljao sam se svakome, medju njima i kod tri romske OCD iz Nemačke, kod dva neromska OCD-a, kod dve partije. Pedlagao sam saradnju, predlagao sam da mene i mojih par stotina dokaza koriste za obrazlaganje svojih IZREČENIH stavova. Niotkuda odgovor. Nikakav. Valjda zato jer su ti stavovi bili samo izrečeni. Puko izrečeni, a ne i tako mišljeni. Isto Srbija. Pa sam razmišljao – gde sam to ja tražio emigraciju ? U čemu je razlika ? I onda sam se okrenuo pojedincima, te sam sročio jedan izveštaj iz senke o realnom političkom izopštavanju i obmanjivanju Roma u Srbiji, naslovljen na Vladu BRD i kancelarku Merkel. Pa, pošto je bilo napisano na srpskom, širom fb-a tražio pomoć u prevodjenju na nemački, ili bar engleski. I opet NUKU. Tojest, stigao mi posle mnogo meseci prevod uvodnog dela na nemački i na engleski. Samo to. A uz ovu net-kampanju sam i dalje sakupljao dokaze, te sam inicirao održavanje javnih tribina na temu romskih azilanata u BRD, gde bih mogao izneti te dokaze da mi nismo gladni (mislim nismo samo gladni) već pre svega TUČENI I PALJENI. I bukvalno, fizički, bejzbolkama i molotovima, ali još više paragrafima, a najviše selektivnom i iščašenom primenom tih paragrafa. Naravno, ni to mi se nije dalo. Tek za tren sam uspeo obratiti pažnju nekolicine na osnovne uzroke stanja Roma kada sam napravio pomen-heppening za Svetski dan romskog Phorajmosa. A sada, ponoviću, čekam odluku na moju žalbu, te menjam taktiku, pravim petojezično saopštenje za medije i javnost, te ću sa tim opsedati sve redakcije koji kako-tako izveštavaju o društvenim pitanjima.
Aktivnosti ? One, koje mogu proisteći iz ovog stanja, situacije. Po dobijanju negativa, predavanje te famozne žalbe, priprema i predaja dokaznog materijala da ja JESAM žrtva POLITIČKOG progona, odnosno da ja želim status EMIGRANTA a ne AZILANTA. Jer, azilante kad-tad vrate u domovinu, nekoga odlukom o „sigurrnosti“ nekoga prestankom rata ili zemljotresa... ali emigranti se TRAJNO isele iz svoje države, odreknu se političkog sistema i MENTALITETA koji hara tamo, i usele se u neku državu gde su prihvatljiviji političko-društveni odnosi, merila i poštovanje tih „pravila igre“. Usele se, ne kao gradjani/državljani te države, već kao stanovnici i osobe koji svojim radom mogu da budu korisni državi primaocu. Kad im već kod „kuće“ nisu dali to. „Kuće“ u navodnicima, jer to mesto u stvari nikada i nije bila njihova-moja kuća. Dakle, sada sam predao žalbu na negativ, predao dokaze, i to je ono što je merljivo. Ali, nisam čekao da dobijem taj negativ, pa da onda uradim bilo šta. Nisam, već sam od prvog trena stizanja u Nemačku uradio prvi korak. Tražio sam da se upišem na kurs jezika i integracije. I bio odbijen. Bio odbijen jer niko nije znao da li ću ja stići pohadjati taj kurs do kraja, jer sam „Srbijanac“. A negde je ostalo i neizrečeno ono, da li će to meni išta vredeti, jer sam Rom. Nisu rekli to rečima, već tonom i pogledom. Ipak, taj pvi prijem moje inicijative da uradim nešto za ostanak tu me je nagnalo da idem dalje. Počeo sam se uklapati u društvo, učenjem jezika bez kursa, učenjem navika i običaja ovde, pojavljivanjem na nekim mestima gde me ne bi očekivali kao azilanta, kao Srbijanca, kao Roma. I sticao sam tako pažnju, pa simpatije neposredne okoline. Koliko-toliko. A onda sam se bacio na uspostavljanje kontakata sa relevantnim ljudima-organizacijama-organima-patijama koji su nešto, navodno, radili na omogućavanju trajnog rešenja za azilante, prvenstveno sa onima koji su to, kao, radili za Rome. Javljao sam se svakome, medju njima i kod tri romske OCD iz Nemačke, kod dva neromska OCD-a, kod dve partije. Pedlagao sam saradnju, predlagao sam da mene i mojih par stotina dokaza koriste za obrazlaganje svojih IZREČENIH stavova. Niotkuda odgovor. Nikakav. Valjda zato jer su ti stavovi bili samo izrečeni. Puko izrečeni, a ne i tako mišljeni. Isto Srbija. Pa sam razmišljao – gde sam to ja tražio emigraciju ? U čemu je razlika ? I onda sam se okrenuo pojedincima, te sam sročio jedan izveštaj iz senke o realnom političkom izopštavanju i obmanjivanju Roma u Srbiji, naslovljen na Vladu BRD i kancelarku Merkel. Pa, pošto je bilo napisano na srpskom, širom fb-a tražio pomoć u prevodjenju na nemački, ili bar engleski. I opet NUKU. Tojest, stigao mi posle mnogo meseci prevod uvodnog dela na nemački i na engleski. Samo to. A uz ovu net-kampanju sam i dalje sakupljao dokaze, te sam inicirao održavanje javnih tribina na temu romskih azilanata u BRD, gde bih mogao izneti te dokaze da mi nismo gladni (mislim nismo samo gladni) već pre svega TUČENI I PALJENI. I bukvalno, fizički, bejzbolkama i molotovima, ali još više paragrafima, a najviše selektivnom i iščašenom primenom tih paragrafa. Naravno, ni to mi se nije dalo. Tek za tren sam uspeo obratiti pažnju nekolicine na osnovne uzroke stanja Roma kada sam napravio pomen-heppening za Svetski dan romskog Phorajmosa. A sada, ponoviću, čekam odluku na moju žalbu, te menjam taktiku, pravim petojezično saopštenje za medije i javnost, te ću sa tim opsedati sve redakcije koji kako-tako izveštavaju o društvenim pitanjima.
Romi žurnalisti
4)Dali ste imali bilo kakvu pomoć iz R.Srbije ?
Pomoć ? Iz Srbije ? Bio bih nepravedan da kažem da uopšte nisam. Taksativno: jedan moj prijatelj mi je pomogao pri prikupljanju dokaza o političkom progonu i Roma i svih koji su drugačiji ili misle drugačije od dozvoljenog. Drugi prijatelj je napravio internet-peticiju za mene. I tri prijateljice su pomogle da bar uvodni deo tog pisma Merkelovoj bude preveden. I to je to. To je bila pomoć. Ali, zauzvrat, brojne osobe su pokušale da omalovaže, obezvrede, ponište moju kampanju za obrazlaganje potrebe za emigraciju svetu, neki su me i hakovali i listom brisali objave, komentare, pa čak i lična pisma sa mog fb profila, nekih fb grrupa i stranica. A to što su brisali isključivo te „politički nepodobne“ stavke, i stavke koji razotkrivaju mahinacije moćnika, Neroma a još više Roma-slugandera sistema je dokaz da je to činio upravo neki od tih romskih Kapo-a. Neko od njih, ili više njih. Svako kuče je branilo svog gazdu. Pa, kao kruna svega, neki navodni dobročinitelji i dobroželitelji su svojim predlozima i postupcima zagadili i svest čitaoca o smislu azila, pa čak i peticije za mene. Uz to, po logičnom sledu dešavanja i razmišljanja, u odredjenom trenu je uskočila i ona služba koju ne znam kako se zove trenutno, ali je naslednik UDBE i stavila me na prikriveno posmatranje i propitivanje, preko fb naloga dva moja fb-prijatelja. Tojest, to prikriveno nije ni toliko prikriveno, kada se čita otvorenim razumom i logičnim sledom promišljanja. I kao kruna svega, zadnjih nekoliko dana sam dobio preko fb-a i dve veoma otvorene pretnje. Medjutim, svi oni ne znaju da su mi u stvari TIME pomogli da dokažem da ja jesam i politički kontrolisan i ugrožavan, ali i ne toliko bezopasan za sistem da bi mi neko mogao garantovati bezbednost ako me vrate.
Pomoć ? Iz Srbije ? Bio bih nepravedan da kažem da uopšte nisam. Taksativno: jedan moj prijatelj mi je pomogao pri prikupljanju dokaza o političkom progonu i Roma i svih koji su drugačiji ili misle drugačije od dozvoljenog. Drugi prijatelj je napravio internet-peticiju za mene. I tri prijateljice su pomogle da bar uvodni deo tog pisma Merkelovoj bude preveden. I to je to. To je bila pomoć. Ali, zauzvrat, brojne osobe su pokušale da omalovaže, obezvrede, ponište moju kampanju za obrazlaganje potrebe za emigraciju svetu, neki su me i hakovali i listom brisali objave, komentare, pa čak i lična pisma sa mog fb profila, nekih fb grrupa i stranica. A to što su brisali isključivo te „politički nepodobne“ stavke, i stavke koji razotkrivaju mahinacije moćnika, Neroma a još više Roma-slugandera sistema je dokaz da je to činio upravo neki od tih romskih Kapo-a. Neko od njih, ili više njih. Svako kuče je branilo svog gazdu. Pa, kao kruna svega, neki navodni dobročinitelji i dobroželitelji su svojim predlozima i postupcima zagadili i svest čitaoca o smislu azila, pa čak i peticije za mene. Uz to, po logičnom sledu dešavanja i razmišljanja, u odredjenom trenu je uskočila i ona služba koju ne znam kako se zove trenutno, ali je naslednik UDBE i stavila me na prikriveno posmatranje i propitivanje, preko fb naloga dva moja fb-prijatelja. Tojest, to prikriveno nije ni toliko prikriveno, kada se čita otvorenim razumom i logičnim sledom promišljanja. I kao kruna svega, zadnjih nekoliko dana sam dobio preko fb-a i dve veoma otvorene pretnje. Medjutim, svi oni ne znaju da su mi u stvari TIME pomogli da dokažem da ja jesam i politički kontrolisan i ugrožavan, ali i ne toliko bezopasan za sistem da bi mi neko mogao garantovati bezbednost ako me vrate.
Romi žurnalisti
5)Kakav je zvanični stav R.Nemačke u smislu Vašeg statusa ?
Zvanični stav Nemačke, preko Ministarstva za migaciju i izbeglice je da ja (mi) nismo u opasnosti, da nismo ugroženi, i štoviše nismo ni azilanti, kamo li emigranti. Navodno, Balkan se ne može kategorisati kao mesto koje odgovara kriterijima ugroženih područja. Ali, opet ne kažu, azil ne traže PODRUČJA, već ljudi. LJUDI, sa svojim ličnim uzrocima za to. Koji nisu statistički broj, već osobe. Pojedinci. Nisu statistika. I ne mogu biti. I ne smeju biti. Jer ako negde nije, recimo, izgorelo 300.000 kontejnera ne opravdava i ne spašava one ljude čiji kontejner JESTE izgoreo. A šta je sa podatkom da je tih 300.000 boravišta KONTEJNER, a ne kuća. Ili bar socijalni stan, odakle će te izbaciti ako ne možeš platiti 350 evra dažbina mesečno.
Zvanični stav Nemačke, preko Ministarstva za migaciju i izbeglice je da ja (mi) nismo u opasnosti, da nismo ugroženi, i štoviše nismo ni azilanti, kamo li emigranti. Navodno, Balkan se ne može kategorisati kao mesto koje odgovara kriterijima ugroženih područja. Ali, opet ne kažu, azil ne traže PODRUČJA, već ljudi. LJUDI, sa svojim ličnim uzrocima za to. Koji nisu statistički broj, već osobe. Pojedinci. Nisu statistika. I ne mogu biti. I ne smeju biti. Jer ako negde nije, recimo, izgorelo 300.000 kontejnera ne opravdava i ne spašava one ljude čiji kontejner JESTE izgoreo. A šta je sa podatkom da je tih 300.000 boravišta KONTEJNER, a ne kuća. Ili bar socijalni stan, odakle će te izbaciti ako ne možeš platiti 350 evra dažbina mesečno.
Romi žurnalisti
6)Šta dalje i na koji način, možete rešavati vaše statusne probleme ?
Šta dalje. Čekam odluku Suda. tj. odluku da li će biti suda. Ako bude sudjenja, ako me pažljivo saslušaju i podrobno razmotre moje dokaze, 95% sam siguran da ću dobiti status emigranta. A ako dobijem ja, posle kao presedan mogu poslužiti za to i drugima. I tih 5% nesigurnosti u odluku suda je baš zbog toga. Jer ako daju meni emigraciju, ljulja se tvrdnja da je Balkan „siguran“. I sada, ako me, zbog toga i isključivo zbog toga, odbiju (jer nikakav drugi razlog ne mogu imati, osim odbrane odluke Vlade), tražiću da me prebace u neku treću, petu, jedanaestu zemlju, na šta imam pravo po nekim odredbama Konvencije za ljudska prava, koji je IZNAD Zakonika svih država-potpisnica. Tražiću i 37. zemlju, i 926., ali se u Srbiju ne vraćam sve dok je takav sistem, odnos prema GRADJANIMA. Gradjanima – ne samo Romima. Jer ja tražim političko-gradjansku emigaciju, a ne nacionalnu. Dakle, dok je sistem takav, ja idem dalje. A sistem će biti takav dok je mentalitet takav. Uliznički. I tiranofilski. Prosto neki ne mogu da dišu ako ih neko ne vredja, gazi, pljuje, pravi idiotom. E pa meni to ne prija. Neka se posluži time ko god voli, ali, hvala, ovaj krug bez mene. Ovaj i sve sledeće takve krugove.
Šta dalje. Čekam odluku Suda. tj. odluku da li će biti suda. Ako bude sudjenja, ako me pažljivo saslušaju i podrobno razmotre moje dokaze, 95% sam siguran da ću dobiti status emigranta. A ako dobijem ja, posle kao presedan mogu poslužiti za to i drugima. I tih 5% nesigurnosti u odluku suda je baš zbog toga. Jer ako daju meni emigraciju, ljulja se tvrdnja da je Balkan „siguran“. I sada, ako me, zbog toga i isključivo zbog toga, odbiju (jer nikakav drugi razlog ne mogu imati, osim odbrane odluke Vlade), tražiću da me prebace u neku treću, petu, jedanaestu zemlju, na šta imam pravo po nekim odredbama Konvencije za ljudska prava, koji je IZNAD Zakonika svih država-potpisnica. Tražiću i 37. zemlju, i 926., ali se u Srbiju ne vraćam sve dok je takav sistem, odnos prema GRADJANIMA. Gradjanima – ne samo Romima. Jer ja tražim političko-gradjansku emigaciju, a ne nacionalnu. Dakle, dok je sistem takav, ja idem dalje. A sistem će biti takav dok je mentalitet takav. Uliznički. I tiranofilski. Prosto neki ne mogu da dišu ako ih neko ne vredja, gazi, pljuje, pravi idiotom. E pa meni to ne prija. Neka se posluži time ko god voli, ali, hvala, ovaj krug bez mene. Ovaj i sve sledeće takve krugove.
Nebojša Vladisavljević
Nema komentara:
Objavi komentar