Translate

26. 06. 2019.

Porodica - mesto ljubavi, ali često i nasilja



                      Porodica - mesto ljubavi, ali često i nasilja 


Porodice širom sveta mogu da budu izvor ljubavi i podrške, ali su veoma često i mesto diskriminacije i nasilja nad ženama, a upravo vlastiti dom često je i najopasnije mesto za ženu. U 2017. godini svakog je dana 137 žena smrtno stradalo od ruku nekog člana njihove porodice, pokazao je najnoviji izveštaj agencije UN za žene i jednakost polova.

 U izveštaju je potvrđena ključna važnost koju prodica ima u kulturama i privredama širom sveta, ali je ukazano i da se u svim regionima preduzimaju orkestrirani napori da se ženama, u ime očuvanja "porodičnih vrednosti", uskrate samostalnost i pravo odlučivanja.

"Danas sam ovde da bi rekla da je to neprihvatljivo i da tako ne sme da bude. Žene širom sveta i njihovi saveznici neće dozvoliti da se poništi sve ono što smo postigle", rekla je na konferenciji za novinare izvršna direktorka agencije UN Žene, Fumzile Mlambo-Ngkuka.

Uprkos odličnom napretku u pravnoj eliminaciji diskriminacije nad ženama, "nije slučajnost" što je najsporiji napredak zabeležen u oblasti porodičnih prava, koja uređuju pravo žene da izabere za koga će se i kada udati, i njeno pravo na razvod i nasleđivanje novca i imovine, rekla je južnoafrička političarka Mlambo-Ngkuka, prenela je agencija AP.

 Izveštaj "Progres žena u svetu 2019-2020: Porodice u svetu koji se menja", koji je 25. juna predstavljen u sedištu UN u Njujorku, na 287 strana nudi podatke o različitim oblicima porodice, na osnovu demografskih statističkih podataka UN o 86 zemalja sveta.

 Prema tim podacima, 38% domaćinstava u svetu čine supružnici sa decom, 27% čine proširene porodice, koje uključuju i druge srodnike, a 8%  domaćinstava čini jedan samohrani roditelj sa decom, najčešće majka koja je često primorana da žonglira između plaćenog posla, odgajanja dece i neplaćenih kućnih poslova.

Domaćinstava sa parovima bez dece u svetu ima 13%, dok domaćinstava sa samo jednom osobom ima 12,5%.

 U izveštaju se navodi da su porodice sa istopolnim partnerima sve vidljivije u svim regionima sveta i da od maja 2019. istopolni parovi u 42 države imaju pravo da se venčavaju ili stupaju u neki oblik građanskog braka. Istovremeno, u 68 zemalja dobrovoljni seksualni odnosi istopolnih partnera su krivično delo, a u 11 od tih zemalja mogu biti kažnjeni i smrću.

 Mlambo-Ngkuka je ocenila da izveštaj potkrepljeno prvi put pokazuje svu raznolikost porodice.

 Izveštaj predstavlja i branu pokušajima sužavanja nezavisnosti žena "tako što pokazuje da porodice, u svoj svojoj različitosti, mogu biti odsudan motor rodne ravnopravnosti", pod uslovom da vlade usvoje politiku u čijoj će srži biti prava žena.

 Šahra Razavi, šefica Sektora za istraživanje i statistiku u UN Žene, ukazala je i na druge velike promene koje se dotiču žena.

 Tako je, prema njenim rečima, uzrast u kojem žene stupaju u brak globalno porastao sa prosečnih 21,9 godina u 1990. na 23,3 godine u 2010. godini, što je ženama omogućilo da završe školovanje, nađu svoje mesto na tržištu rada i da se samostalno izdržavaju.

 U nekim slučajevima, žene odlučuju i da odlože brak, ili da vode zajednički život, rekla je Razavi.
Tako, na primer, "u nekim zemljama Južne Amerike, Juga Afrike ili Evrope i do tri četvrtine žena starosti 25 do 29 godina koje su u vezi, žive u kohabitaciji", rekla je Razavi.

 U izveštaju UN se naglašava koliko je važno da žene imaju sopstveni dohodak i državama preporučuje veće ulaganje u službe za brigu o deci i u socijalnu zaštitu, i plaćeno roditeljsko odsustvo, kako bi se ohrabrile žene na tržištu rada.

 Marva Šarafeldin, članica uprave Međunarodnog pokreta Musavah za jednakost i pravdu u islamskoj porodici, rekla je na istoj konferenciji za novinare da glavna preporuka izveštaja, a to je usvajanje porodičnih zakona zasnovanih na jednakosti i nediskriminaciji, predstavlja poseban problem za muslimane.

 Prema njenim rečima, gotovo svi muslimanski porodični zakoni stari su stotinama godina i zasnivaju se na presudama tadašnjih pravnika. Neki od njih odobravaju porodično silovanje, dopuštaju muževima da "dicipliniraju" žene, dozvoljavaju dečije brakove i poligamiju, i ograničavaju kretanje žena izvan kuće bez dozvole muža.

 Ali, uprkos rizicima, islamski feministički naučnici i aktivisti razvijaju "hrabro novo porodično zakonodavstvo..sa rodno jednakim pravima, koja imaju koren u Islamu", rekla je  Šarafeldin.

 Tako su na primer u Indoneziji, zemlji sa najbrojnijom islamskom populacijom u svetu, sudskom presudom zabranjeni dečiji brak i porodično nasilje, rekla je ona.

 U Indiji je, dodala je Šarafeldin, posle neumornog zalaganja muslimanki, Vrhovni sud proglasio neustavnom praksu prema kojoj je suprug musliman mogao da se razvede od žene tako što bi na javnom mestu tri puta izgovorio "razvodim se od tebe".

 U Tunisu je zabranjeno mnogoženstvo, a Egipat je odredio 18 godina kao minimalni uzrast za stupanje u brak, dodala je aktivistkinja.

Ona je podvukla da pokret Musavah ove godine vodi kampanju za korenitu reformu islamskog porodičnog zakonodavstva. "Vreme je da porodice, u svim svojim različitim oblicima, postanu bezbedno mesto za žene, muškarce i decu, sve zajedno", rekla je Šarafeldin.

Foto: UN









Nema komentara:

Objavi komentar