Porodice širom sveta mogu da budu
izvor ljubavi i podrške, ali su veoma često i mesto diskriminacije i nasilja
nad ženama, a upravo vlastiti dom često je i najopasnije mesto za ženu. U 2017.
godini svakog je dana 137 žena smrtno stradalo od ruku nekog člana njihove
porodice, pokazao je najnoviji izveštaj agencije UN za žene i jednakost polova.
U izveštaju je potvrđena ključna važnost koju
prodica ima u kulturama i privredama širom sveta, ali je ukazano i da se u svim
regionima preduzimaju orkestrirani napori da se ženama, u ime očuvanja
"porodičnih vrednosti", uskrate samostalnost i pravo odlučivanja.
"Danas sam ovde da bi rekla da
je to neprihvatljivo i da tako ne sme da bude. Žene širom sveta i njihovi
saveznici neće dozvoliti da se poništi sve ono što smo postigle", rekla je
na konferenciji za novinare izvršna direktorka agencije UN Žene, Fumzile
Mlambo-Ngkuka.
Uprkos odličnom napretku u pravnoj
eliminaciji diskriminacije nad ženama, "nije slučajnost" što je
najsporiji napredak zabeležen u oblasti porodičnih prava, koja uređuju pravo
žene da izabere za koga će se i kada udati, i njeno pravo na razvod i
nasleđivanje novca i imovine, rekla je južnoafrička političarka Mlambo-Ngkuka,
prenela je agencija AP.
Izveštaj "Progres žena u svetu 2019-2020:
Porodice u svetu koji se menja", koji je 25. juna predstavljen u sedištu
UN u Njujorku, na 287 strana nudi podatke o različitim oblicima porodice, na
osnovu demografskih statističkih podataka UN o 86 zemalja sveta.
Prema tim podacima, 38% domaćinstava u svetu
čine supružnici sa decom, 27% čine proširene porodice, koje uključuju i druge
srodnike, a 8% domaćinstava čini jedan
samohrani roditelj sa decom, najčešće majka koja je često primorana da žonglira
između plaćenog posla, odgajanja dece i neplaćenih kućnih poslova.
Domaćinstava sa parovima bez dece u
svetu ima 13%, dok domaćinstava sa samo jednom osobom ima 12,5%.
U izveštaju se navodi da su porodice sa
istopolnim partnerima sve vidljivije u svim regionima sveta i da od maja 2019.
istopolni parovi u 42 države imaju pravo da se venčavaju ili stupaju u neki
oblik građanskog braka. Istovremeno, u 68 zemalja dobrovoljni seksualni odnosi
istopolnih partnera su krivično delo, a u 11 od tih zemalja mogu biti kažnjeni
i smrću.
Mlambo-Ngkuka je ocenila da izveštaj
potkrepljeno prvi put pokazuje svu raznolikost porodice.
Izveštaj predstavlja i branu pokušajima
sužavanja nezavisnosti žena "tako što pokazuje da porodice, u svoj svojoj
različitosti, mogu biti odsudan motor rodne ravnopravnosti", pod uslovom
da vlade usvoje politiku u čijoj će srži biti prava žena.
Šahra Razavi, šefica Sektora za istraživanje i
statistiku u UN Žene, ukazala je i na druge velike promene koje se dotiču žena.
Tako je, prema njenim rečima, uzrast u kojem
žene stupaju u brak globalno porastao sa prosečnih 21,9 godina u 1990. na 23,3
godine u 2010. godini, što je ženama omogućilo da završe školovanje, nađu svoje
mesto na tržištu rada i da se samostalno izdržavaju.
U nekim slučajevima, žene odlučuju i da odlože
brak, ili da vode zajednički život, rekla je Razavi.
Tako, na primer, "u nekim
zemljama Južne Amerike, Juga Afrike ili Evrope i do tri četvrtine žena starosti
25 do 29 godina koje su u vezi, žive u kohabitaciji", rekla je Razavi.
U izveštaju UN se naglašava koliko je važno da
žene imaju sopstveni dohodak i državama preporučuje veće ulaganje u službe za
brigu o deci i u socijalnu zaštitu, i plaćeno roditeljsko odsustvo, kako bi se
ohrabrile žene na tržištu rada.
Marva Šarafeldin, članica uprave Međunarodnog
pokreta Musavah za jednakost i pravdu u islamskoj porodici, rekla je na istoj
konferenciji za novinare da glavna preporuka izveštaja, a to je usvajanje
porodičnih zakona zasnovanih na jednakosti i nediskriminaciji, predstavlja
poseban problem za muslimane.
Prema njenim rečima, gotovo svi muslimanski
porodični zakoni stari su stotinama godina i zasnivaju se na presudama
tadašnjih pravnika. Neki od njih odobravaju porodično silovanje, dopuštaju
muževima da "dicipliniraju" žene, dozvoljavaju dečije brakove i
poligamiju, i ograničavaju kretanje žena izvan kuće bez dozvole muža.
Ali, uprkos rizicima, islamski feministički
naučnici i aktivisti razvijaju "hrabro novo porodično zakonodavstvo..sa
rodno jednakim pravima, koja imaju koren u Islamu", rekla je Šarafeldin.
Tako su na primer u Indoneziji, zemlji sa
najbrojnijom islamskom populacijom u svetu, sudskom presudom zabranjeni dečiji
brak i porodično nasilje, rekla je ona.
U Indiji je, dodala je Šarafeldin, posle
neumornog zalaganja muslimanki, Vrhovni sud proglasio neustavnom praksu prema
kojoj je suprug musliman mogao da se razvede od žene tako što bi na javnom
mestu tri puta izgovorio "razvodim se od tebe".
U Tunisu je zabranjeno mnogoženstvo, a Egipat
je odredio 18 godina kao minimalni uzrast za stupanje u brak, dodala je
aktivistkinja.
Ona je podvukla da pokret Musavah
ove godine vodi kampanju za korenitu reformu islamskog porodičnog
zakonodavstva. "Vreme je da porodice, u svim svojim različitim oblicima,
postanu bezbedno mesto za žene, muškarce i decu, sve zajedno", rekla je
Šarafeldin.
Izvor: EURACTIV.rs/AP
Foto: UN
Nema komentara:
Objavi komentar