Srbija prerađuje samo 16% otpadnih
voda
U Srbiji se godišnje prečisti samo
16% otpadnih voda, ispuštenih u kanalizaciju, a u 168 gradova i opština postoji
samo četrdesetak pogona za prečišćavanje od kojih je većina zastarela. U
narednim godinama biće potrebno oko pet milijardi evra za izgradnju
nedostajućih kapaciteta kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje građana
pitkom vodom i zaštitila životna sredina, rečeno je na stručnom skupu "Tretman
otpadnih voda i vode za piće".
Na skupu koji su u Novom Sadu
organizovali Pokrajinska vlada, ambasada Izraela i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski
razvoj (NALED), Ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam istakla je da je ta zemlja
investirala velika sredstva u infrastrukturu i da danas prečišćava gotovo 90%
otpadnih voda.
To je, prema njenim rečima, svetski
rekord imajući u vidu da je druga Španija sa tek petinom prerađene vode.
"U Izraelu radi više od 150
pogona za tretman otpadnih voda i posle obrade tu vodu koristimo za
navodnjavanje, a ostatke za proizvodnju đubriva", rekla je Fišer Kam.
Gubitke vodovodne mreže, kako je
rekla, "smanjeni su na samo sedam do osam odsto što je najniži nivo
gubitaka u svetu", saopštio je NALED.
"Danas Izrael vodom može da
snabdeva i svoje susede, a znanje i iskustvo spremni smo da podelimo i
pomognemo zemljama kao što je Srbija", rekla je Fišer Kam.
Na stručnom skupu su se predstavili
izraelska Služba za upravljanje vodom i šest izraelskih kompanija (Aqwise,
Danbar, Avital, DHV MED, Amlad, Odis Filtering) sa najnovijim tehnologijama u
oblasti prečišćavanja voda, u kojoj je Izrael globalni lider.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta
Jovanović kazala je da će za kvalitetno dopremanje pitke vode do domaćinstava i
usmeravanje otpadnih voda u pogone za prečišćavanje biti potrebna značajna
ulaganja jer svakom petom stanovniku Srbije nije dostupna voda iz vodovoda, a
svaki drugi nema kanalizaciju.
"U poslednjih pet godina
dužinu vodovodne mreže povećavali smo u proseku samo 2,5% godišnje, a dužinu
kanalizacije 1,7% godišnje", rekla je Jovanović.
Ona je naglasila je da je tretman
otpadnih voda i vode za piće ključno
životno pitanje za građane, ali i veoma važno razvojno pitanje.
"Postojanje pogona za
prečišćavanje u gradu ili opštini investitorima štedi milionske iznose na
razvoju sopstvenih postrojenja i time lokalnim samoupravama daje veliku prednost
u procesu privlačenja ulaganja", rekla je Jovanović.
Ona je pojasnila da je oko 80
projekata realizovanih u okolnim zemljama po pravilu finansirano kroz pozajmice
ili grantove Svetske banke, kreditne banke KfW, Evropske investicione banke,
pretpristupnih IPA fondova EU i drugih finansijskih instrumenata.
"Trebalo bi da sagledamo
najbolje modele kako da i mi realizujemo ove vredne investicije", rekla je
Jovanović.
Predsednik vojvođanske vlade Igor
Mirović rekao je da je ta vlada u prethodne tri godine u prečišćavanje voda
uložila 1,1 milijardu dinara kroz 123 projekata u 39 opština.
Dodao je da je "realnost takva
da se u Vojvodini preradi tek deset odsto otpadnih voda, a da više od 65%
industrijskih postrojenja ne prečišćava svoje otpadne vode".
To je, kako je kazao, posledica
višedecenijske nebrige i nedovoljnih ulaganja i biće potrebno puno vremena da
se situacija promeni.
"U ovoj godini pripremili smo projekte
za izgradnju tri velika prečistača ukupne vrednosti deset miliona evra",
kazao je Mirović.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: NALED
Nema komentara:
Objavi komentar