Srbija ulaže napore, ali kaska u borbi protiv trgovine ljudima

Srbija ulaže napore, ali kaska u borbi protiv trgovine ljudima                                                     

Srbija ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde u oblasti iskorenjivanja trgovine ljudima, ali preduzima značajne napore da ih dostigne. Srpske vlasti su proteklih godina intenzivirale napore u sprovođenju zakona, zaštiti žrtava trgovine ljudima i preduzele određene mere prevencije u toj oblasti, navodi se u najnovijem izveštaju američkog Stejt departmenta o trgovini ljudima u svetu.

U izveštaju, koji je obuhvatio 187 zemalja, Srbija je pohvaljena zbog izricanja večeg broja osuđujućih presuda trgovcima ljudima, stvaranja radne grupe za trgovinu ljudima i konsolidacije nadležnosti za vođenje istrage pod Upravom kriminalističke policije.

  

Navodi se da je vlada povećala napore za zaštitu žrtava, identifikovala više žrtava i otvorila centar za njihovo hitno zbranavanje, iako sa pet godina zakašnjenja.

Ocenjeno je, međutim, da srpske vlasti i dalje nisu dostigle minimalne standarde u određenim oblastima.

  

Tako, kako se navodi, nedostaju formalne metode za identifikaciju žrtava trgovine ljudima,  a nacionalni mehanizam za identifikaciju, pomoć i zaštitu žrtava bio je manje efikasan zbog odsustva jasne uloge i nadležnosti različitih državnih agencija.

Takođe, vlasti nisu dosledno primenjivale načelo nekažnjavanja žrtava trgovine, a pojedine sudije nisu u postupcima štitile prava žrtava.

Konkretno, žrtve su kažjavane kao direktna posledica toga što su i same bile naterane da se bave sitnim kriminalom, ali je civilni sektor prijavio i slučajeve da su vlasti pretile žrtvama trgovine kaznom ako ne sarađuju.

  

Sudije žrtvama nisu uvek davale status zaštićenog svedoka, u slučaju dece "posebno ranjivog svedoka", niti mogućnost da svedoče preko video linka, piše u izveštaju.

  

U dokumentu se navodi da je nepostojanje zvaničnih kriterijuma i standarda za Nevladine organizacije (NVO) koje se bave pomaganjem žrtvama, za te NVO stvorilo prepreku da dobiju potrebne dozvole, a za žrtve trgovine ljudima da dobiju neophodnu negu.

U pogledu prevencije, Vlada Srbije sprovodi strategiju borbe protiv trgovine 2017. do 2020. i usvojila nacionalni plan za period od 2019. do 2020. godien, ali se Savet za suzbijanje trgovine ljudima u 2017. godini sastao jednom, a u 2018. godini nije nijednom.

Navodi se i da je vlada finansirala jednu televizijsku emisiju i jedan medijski projekat o trgovini ljudima, uvela hotlajn telefon za informativne pozive i uvrstila to pitanje u školski program, ali da je većina aktivnosti na ad hok bazi.

  

Srpska policija je, prema izveštaju Stejt departmenta, nastavila da suzbija prostituciju, ali vlasti nisu u dovoljnoj meri regulisale niti kontrolišu rad privatnih agencija i turističkih operatera koje posreduju u zapošljavanju.

U izveštaju se kontatuje da su, prema postojećim podacima, u proteklih pet godina trgovci ljudima u Srbiji eksploatisali i domaće i strane žrtve trgovine ljudima.

  

Žene srpskog porekla često su završavale kao belo roblje u susednim zemljama i širom Evrope, u prvom redu u Austriji, Nemačkoj, Italiji i Turskoj, dok su muškarci glavnom primorani da rade teške, najviše građevinske poslove. Deca, najčešće romskog porekla, iskorišćavana su za prostituciju, prinudni rad, prosjačenje i sitne krađe.

U izveštaju se ukazuje da je na hiljade migranata sa Bliskog istoka i iz drugih zemalja prolazilo, ili još boravi u Srbiji da su oni veoma pogodna meta za trgovce ljudima.

U izveštaju SAD ocenjeno je Vlada Kosova takođe nije ispunila minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima, ali da ulaže značajne napore u tom pogledu.

Uz konstataciju da se vide određeni rezultati aktivnosti kosovskih vlasti, kao primer se navode revizija Krivičnog zakona Kosova u kojem su dela prisilne prostitucije redeinisana kao trgovina ljudima i imenovanje tužioca regionalnog koordinatora.

Navodi se, međutim, i da su sudije na Kosovu nastavile da izriču niske kazne trgovcima ljudima.

  

U izveštaju piše da je kosovska vlada već četvrtu godinu zaredom smanjila sredstva za skloništa kojima upravljaju NVO, primoravajući te organizacije da se oslone na strane donatore.

  

U preporukama u izveštaju naglašeno je da vlasti Kosova treba da istraže, krivično gone i kažnjavaju trgovce ljudima, kao i da izriču visoke kazne, a zatim obezbede sredstva za skloništa odnosno nevladine organizacije.

Prema izveštaju Stejt departmenta oko 45 odsto žrtava trgovine ljudima na Kosovu, mlađe je od 18 godina.

Američki Stejt department okarakterisao je sve zemlje Zapadnog Balkanakao države koje ne ispunjavaju minimum standarda za iskorenjivanje trgovine ljudima, ali ulažu napore u tom pravcu.

  

Crna Gora je pohvaljena zbog izrade i usvajanja Nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima za period od 2019. do 2024. godine i Akcionog plana za 2019.

Kako se navodi, Vlada Crne Gore je uspostavila multidisciplinarnu radnu grupu za proaktivnu istragu trgovine ljudima i promenila procedure upućivanja predmeta kako bi se smanjile šanse za procesuiranje slučajeva trgovine ljudima pod drugim prekršajima.

Vlada, međutim, nije osudila nikoga za trgovinu ljudima prema odgovarajućem zakonu petu godinu zaredom i nije pokrenula nijedno krivično gonjenje.

  

U delu izveštaja o Bosni i Hercegovini navodi se da vlasti te zemlje nisu pokazale veće napore u odnosu na prethodni izveštaj.

  

Organi za sprovođenje zakona nisu imali dovoljno kapaciteta i znanja i nastavili su da redovno istražuju manje prekršaje, a sudije su izricale kazne koje nisu bile u skladu s minimalnim kaznama za trgovinu ljudima, a navodili su i nerazumne "olakšavajuće okolnosti" da bi se kazne smanjile, navodi se u izveštaju.

Izvor: EURACTIV.rs/Beta

Foto: Beta/AP