Vlade Zapadnog Balkana se obavezuju da poprave položaj Roma
Savet za regionalnu saradnju (RCC)
predstavio je u Poznanju, na Samitu Zapadnog Balkana koji se održava u okviru
Berlinskog procesa, deklaraciju kojom se vlade zapadnobalkanske šestorke
obavezuju da u okviru procesa proširenja EU pojačaju napore na postizanju pune
jednakosti i integracije Roma u svojim zemljama. Vlade tim dokumentom
preuzimaju obavezu da povećaju zaposlenost, nivo obrazovanja i zdravstvene
zaštite Roma.
Deklaracijom o integraciji Roma u
okviru procesa proširenja EU, vlade Zapadnog Balkana se, između ostalog,
obavezuju da će raditi na povećanju stope zaposlenosti Roma.
Obavezuju se i da će, gde bude moguće,
legalizovati sva neformalna naselja u kojima Romi žive ili obezbediti trajan i
pristojan smeštaj Romima čija neformalna naselja iz opravdanih razloga ne mogu
da budu legalizovana.
Vlade regiona Deklaracijom se
obavezuju i da će na 90% povećati procenat Roma sa završenim osnovnim
obrazovanjem, a na 50% sa završenim srednjim obrazovanjem, i da će obezbediti
zdravstvenu zaštitu za najmanje 95% romske populacije.
Jačanje državnih struktura za
zaštitu Roma od diskriminacije takođe je jedan od ciljeva definisanihu
dokumentu, kao i uspostavljanje zvaničnih kanala i mehanizama za zajedničko
učešće lokalnih vlasti i romskih zajednica u formulisanju politike, donošenju
odluka i nadzoru napora preduzetih radi ostvarivanja ciljeva Deklaracije.
U Deklaraciji se institucije EU
pozivaju da, između ostalog, povežu ciljeve postavljene Deklaracijom sa
ključnim indikatorima za procenu napretka u okviru procesa proširenja Unije.
Taj dokument je predstavljen na
panelu Deklaracija partnera sa Zapadnog Balkana o Romima i proširenju EU: S
reči na dela, koji je RČ organizovao na Samitu u Poznanju u sklopu svog
projekta Integracija Roma.
Vođa tog projekta RCC Orhan Usein
zahvalio je Vladi Severne Makedonije čiji je premijer Zoran Zaev inicirao
predlog da se vlade regiona obavežu da će raditi na integraciji Roma u okviru
procesa proširenja EU.
Usein je rekao da su Deklaracijom
postavljeni dosta ambiciozni, ali i realistični ciljevi.
"Uzeli smo podatke o tome gde
se trenutno nalazi romska populacija u odnosu na obrazovanje, zapošljavanje,
stanovanje, i postavili smo ciljeve koji treba da budu ispunjeni dok ceo region
ne uđe u EU", kazao je Usein.
On je naveo da ti ciljevi uključuju
da stopa zaposlenosti Roma na Zapadnom Balkanu mora da bude povećana na
najmanje 25%, a da bar 90% romske populacije mora imati osnovno obrazovanje.
Na panelu je rečeno da stopa
zaposlenosti Roma na Zapadnom Balkanu iznosi 16,5% da svega 51,5% Roma završava
osnovno obrazovanje, a 63% ima pokriveno zdravstveno osiguranje.
Ministar spoljnih poslova Severne
Makedonije Nikola Dimitrov rekao je da je Zaev inicirao proces usvajanja
Deklaracije jer o nekome mnogo govori to kako se odnosi prema marginalizovanim
i obespravljenim grupama.
Dimitrov je kazao da je Severna
Makedonija multietnička država koja brine o svim svojim građanima, zasnovana na
ideji "jedno društvo za sve".
On je naveo da je za prelaženje s
reči na dela po pitanju popravljanja položaja Roma potrebno da na tome svi
snažno rade, i Evropska komisija, i države članice EU, i vlade regiona i
nevladine organizacije.
Koordinatorka za politike
integracije Roma pri Generalnom direktoratu Evropske komisije za politiku prema
susedima i pregovore o proširenju Marta Garsija Fidalgo, rekla je da
ispunjavanje ciljeva Deklaracije nije uslov za otvaranje pregovora o članstvu s
EU, ali da će biti za zatvaranje pregovora i za ulazak u Uniju.
"Napredak u integraciji Roma
značiće napredak na putu proširenja EU", kazala je Fidalgo.
Ona je navela da Deklaracija
predstavlja fantastičnu priliku koja treba da bude iskorišćena, i dodala da je
njom pitanje integracije Roma uvedeno u Berlinski proces koji je time dobio i
socijalnu dimenziju.
Državni sekretar za Evropu nemačkog
ministarstva spoljnih poslova Mihael Rot rekao je na panelu da su Romi najveća
etnička manjina u Evropi i ocenio da problemi s kojima se suočava romska
populacija nisu izazov samo za Zapadni Balkan i da su zato potrebna zajednička
evropska rešenja i strategije.
Generalna sekretarka RCC Majlinda
Bregu izjavila je da situacija Roma na Zapadnom Balkanu nije ružičasta i
ocenila da deklaracija o popravljanju položaja Roma predstavlja dobar politički
dokument.
Begu je podsetila da prema
godišnjem istraživanju javnog mnjenja koje sprovodi RCC, Balkanskom barometru,
"12% poslovne zajednice na Zapadnom Balkanu izjavilo je da ne želi da
zaposli pripadnike romske populacije, a jedna od četiri osobe ne želi da im
dete ide u odeljenje s Romima".
Predstavnik Fondacije za otvoreno
društvo Željko Jovanović rekao je da treba biti oprezan jer su i ranije
usvajane slične deklaracija o Romima, ali da "nije puno urađeno" i da
je prethodnih godina u regionu došlo do nazadovanja položaja Roma.
"Na Zapadnom Balkanu stvoreno
je 600.000 radnih mesta, a nezaposlenost Roma je povećana", kazao je
Jovanović i dodao da ima i nadu da će države preuzeti odgovornost za
unapređenje položaja Roma.
Rekao je da je Romima najveći
problem nedostatak posla, i da je za manjine kao što je romska sve teže da
dobiju posao u vreme porasta rasizma i populizma.
Jovanović je kazao da je u
prethodnih 15 godina pomak postignut jedino u oblasti obrazovanja Roma, a da
napretka nema u oblasti zapošljavanja i stanovanja.
"Države su 2005. potpisale
deklaraciju i obavezale se da će da urade mnogo toga, a rezultati su minimalni.
Od tada se pogoršala opšta situacija u ekonomiji i društvu, pa je i situacija u
mnogim sferama života Roma lošija nego što je bila", naveo je Jovanović.
On je dodao da je Zapadni Balkan
uradio mnogo više za Rome nego neke članice EU.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Instagram: https://www.instagram.com/novinari.romi/
Nema komentara:
Objavi komentar