Velika krađa na tenderima -
milijarde evra završe u poreskim rajevima
Iako su Evropsku komisiju Žan-Kloda
Junkera pogodili skandali Luksliks i Panamski dokumenti, to nije donelo nikakvo
dobro rešenje za problem pranja novca. U poslednjih desetak godina 56 milijardi
evra sa javnih tendera širom Evrope otišlo je u poreske rajeve i zbog toga niko
ništa nije preduzeo, upozorava u autorskom tekstu za EUObzerver šef Poljskog
ekonomskog instituta Pjotr Arak.
Kompanije čija su sedišta u
poreskim rajevima dobiju 5% vrednosti javnih tendera u članicama EU, pokazalo
je istraživanje koje su zajedno uradili konsultantska kompanija Datlab i
istraživači sa Univerziteta Kembridž.
Oni su utvrdili da je oko 10.000
isporučilaca vladama širom EU u suvlasništvu zemalja poput Bermuda ili
Kajmanskih ostrva. Te zemlje zvanično su na crnim ili sivim EU listama poreskih
rajeva.
Takođe veliki deo tih kompanija ima
sedišta u veoma konkurentnim po poreskoj politici Švajcarskoj i Lihtenštajnu.
Takve kompanije dobile su javne
tendere vredne oko 56 milijardi evra u poslednjih 12 godina i gotovo su
udvostručile svoj udeo na tržištu za deset godina.
Velika Britanija, Španija, Poljska,
Estonija, Portugalija i Holandija zemlje su sa najvećim udelom isporučilaca iz
poreskh rajeva.
Razlike među zemljama su velike. U
proseku 5,5% vrednosti vladinih porudžbina dobiju kompanije iz poreskih rajeva.
U Poljskoj na svakih milion evra vrednosti javne nabavke kompanije iz poreskih
rajeva dobiju 62.000 evra (6,2%).
Još veći procenat se beleži u
Češkoj (6,8%), Španiji (7,3%), Portugaliji (7,6%) i Britaniji (13,4%).
Gledano prema ukupnom broju tendera
koji dobiju kompanije iz poreskih rajeva, situacija u centralnoj i istočnoj
Evropi je još gora. Taj prosek je na nivou EU 4,7%, u Poljskoj 9 a u Litvaniji
gotovo 11%.
Da li je to loše?
Učešće kompanija iz poreskih rajeva
na tenderima ne mora nužno da bude loše, navodi u autorskom tekstu prvi čovek
tink-tenka iz Varšave.
Međutim, dodeljivanjem tendera npr.
iz Španije kompaniji sa sedištem na Kajmanskim ostrvima stvaraju se dva rizika.
Prvo, Španija može da izgubi novac
zbog izbegavanja poreza jer se profiti izmeštaju na Kajmanska ostrva umesto da
se pravilno oporezuju u zemlji u kojoj su napravljeni.
Drugo, zbog namerne
netransparentnosti osnivanja kompanija u poreskim rajevima, pri dodeli ugovora
o javnim nabavkama može da postoji sukob interesa.
Arak navodi primer iz Češke gde je
ministar infrastrukture dodelio tender građevinskoj kompaniji s kojom je imao
tajne finansijske veze. Kako je istakao, niko ne želi da se to desi sa novcem
poreskih obveznika.
Kako poreski rajevi rade?
Jedan od primarnih metoda rada
poreskih rajeva je prebacivanje profita. Zbog toga se multinacionalne kompanije
registruju u poreskim jurisdikcijama sa malim porezima na dobit i zatim tu
knjiže svoje profite umesto u zemlji u kojoj zapravo prodaju robu ili usluge.
To rade kompanije poput Gugla i
Fejsbuka kako bi smanjile globalni porez na dobit.
Jedno od mogućih rešenja problema
je unilateralni porez na prihode multinacionalnih kompanija, uzimajući u obzir
lokalne troškove, investicije i izvoz.
Druga mogućnost je da se zahteva
puna transparentnost pogodnosti poreskih rajeva. Vlade EU, smatra Arak, mogu da
izvrše snažan pritisak na mnoge poreske rajeve da se povinuju pravilima.
Brojni poreski rajevi, poput
Kajmanskih ostrva i Bermuda, britanske su prekomorske teritorije i to vladi u
Londonu daje značajan uticaj.
Evropska komisija hvalila se da je
od početka mandata eliminisala 123 trgovinske barijere i time omogućila
povećanje izvoza u 2018. za više od šest milijardi evra.
S druge strane, Evropa i dalje gubi
stotine milijardi evra zbog neefikasne primene međunarodnih poreskih sporazuma.
Javne nabavke su idealno mesto
odakle vlade mogu da počnu borbu protiv zloupotrebe poreskih rajeva. One ne
samo da imaju dodatnu motivaciju u vidu opasnosti od sukoba interesa, već i kao
kupac imaju veliku moć.
Možda će se nova Komisija sa
Ursulom fon der Lajen na čelu više angažovati.
Naime, vlade ili nisu svesne da
mogu da zabrane kompanijama registrovanim u poreskim rajevima da učestvuju na
tenderima ili "zatvaraju oči" pred tom praksom.
"Možemo da ograničimo konkurenciju
onih koji daju poreske olakšice i to je dobar prvi korak u pravoj borbi protiv
poreskih rajeva i pranja novca", zaključio je u autorskom tekstu Arak.
Izvor: EUObserver.com
Foto: Pixabay.com
Nema komentara:
Objavi komentar