KULTURAKO ARESIPE -IZMEĐU PUTNIKA I PESNIKA -Zoran S.Piljević

Zoran S.Piljević

IZMEĐU PUTNIKA I PESNIKA

Kada se vratim u svoju pustinju
na tragu svih odgovora.Bez pravog
saputnika,sa ključem za sve krugove,
pobedim žeđ vekova i noć prespavam
sa najotrovnijom zmijom.U prvo jutro,
sa svojom senkom nastavim put.
Pronađem izbrisane tragove prošle,
jednu misao odapnem prema vratnicama neba.
Kada otvorim dlanove i prah sa njih
odnese vetar, severni hladni. I istina,
istina se pomoli na kraju dana,
na pomolu predvečerja.Kada se spoznam
između neba i tla ,sve stane i samoća
progovori glasno:,,Gde je početak i kraj .’’
Kada mi zmija ponudi odgovore,
zauzvrat tražeći jedan izvor iz najdublje nutrine.
Misao se visoko podigne i vreme zastane,
u svom hodu.Negde na pola puta sustignem ,
pesnika što crnu torbu nosi i u njoj crveni kamen.

**
I tada kaza mi svoju pesmu večnosti.
O, kako prenu me ta pesma! Iz obamrlosti,
i polusna i svi moji izvori iz najdublje nutrine 
uzburkaše se.I dobro zapitah se ,,Ko smo to,
na mapi zvezda?!’’Pesnik i njegova pesma nastaviše
dalje ,a ja nad ponorom svoje misli ostadoh sam,
da odgonetnem sopstvo.I dobro spoznah,, Da 
pesnici su tanak led preko kojeg valja prebauljati,
i što jači trzaj i pokret bude ,to veća je čeljust tvoga 
neznanja koja progutaće te.’’O, Gospode! Zar da me 
sa pesnikom kušaš ,na ovom putu proniknuća ?
Zar pesnikova oluja I grom ne leže ispod njegove
najtiše ćutnje? A vetar je pohotna tišina.
A meni treba pesma zrikavaca i da ponovno se sa 
pustinjom stopim ,da žeđ me više ne mori.
Al' zapadoh u duboku misao ,,Sada na koju stranu?’’
Dobro zapitan zastadoh,i pustinja zastade u meni,
i moje sopstvo zastade u njoj.

***
I gle najednom vreme se probudilo iz svog sna,
i dade se u besomučni i bezobzirni trk i progovori
,,Vreme nikoga ne čeka ,neće ni tebe!''
A ja tek što prohodao sam ,posustajem u ovoj pustinji,
tražeći oslonac na onoj pesnikovoj pesmi večnosti.
Pesnika sa crnom torbom i crvenim kamenom u njoj,
o kamenu još ne beše progovorio.I kako ni mene vreme
neće čekati i sam se dadoh u trk, dohvatih vreme 
za rukav i jedno dugme i ne popustih .Al' vreme se otrgnu
i odbaci me na pesak i prašinu i mnoga duboka spoznanja zadobih,
i pokapa krv i znoj tu pred budućim koracima, mojim putevima.
Ono dugme vremena osta u mojoj ruci ,,O,male velike pobede
nad vremenom koje nikog ne čeka!'' I evo još ga u desnoj ruci,
šaci držim.Potom nastavljam put sa svojom malom pobedom
i velikom težnjom, dok moja vatra i plamen se polako gasi.
I ova noć me lepljiva svojim plaštom grli.,,O, samo da istrajem!’’
Do jutra,do prvog zraka sunca , a potom već nekako,
moja ptica iz njedara pronaći će put iz ove pustinje. 

Piše: Zoran S. Piljević 

Rukopis iz pustinje:,,PTICE U NJEDRIMA''

Foto:Nepoznat autor