Nada Aničić Crljanić
PLAVA RUŽA ZABORAVA
Devojke, prostrite večeras svoje kose
na uspavanoj livadi.
Okitite očima, kao zvezdama, proplanke,
šume, rečne vode.
Grudi, kao neba bela raskopčajte-
nek* lepota ljubavi sine.
Jednom se nebo od plavih voda zaborava odvaja.
Jednom se život i rađa al* i umire
od sopstvenog sjaja.
Jednom i suncu porastu ruke do polarnog kruga.
Devojke, vaša je čednost ko nebeska duga,
a mostovi su od perja maslačka
i privida maja.
Dignite zavesu sa krotkih košuta
koje u plašljivom čestaru drhte.
Sve privid je kad je lepotom zarečeno,
sve nečim prolazećim i dokaz je i slava.
Devojke, istrčite na zelene livade obnažene
i na visove od mamljive plaveti.
Smo kamenje i nebo je zavečeno.
Al* i po njima raste, bokora ko suton-
plava ruža zaborava.
Nada Aničić Crljenica
iz " Plava ruža zaborava"
druga knjiga
Nema komentara:
Objavi komentar