Jordan Aleksić
by Aleksić Jordan
Gledam slučajne prolaznike,
tražeći te među njima
i kad mi se neko od njih nasmeši,
napravim neprijatan izraz lica,
kao da su mi oni krivi što nisu ti...
Isprovociran sopstvenom čežnjom
za mirisom tvojih dlanova
i ukusom tvojih usana,
(ne)svesno pravim haos u glavi
i umaram dane
koje provodim bez tebe,
dok se noći zlurado podsmevaju
mojim patetičnim razmišljanjima...
’’ Dođi, promeni
zimu u mojim očima,
u proleće, leto...’’ –
vrištim tvrdoglavo bez glasa –
’’Dođi, promeni
ove dosadne kapi kiše
u kapljice ljubavi...
Samo, dođi...’’
Nema komentara:
Objavi komentar