Jordan Aleksić
by Aleksić Jordan
Moje reči nisu mogle proći
kroz zamagljen prozor,
ne da nisu htele,
nisu mogle...
Moje reči nisu mogle proći
kroz zamagljen prozor,
ne da nisu htele,
nisu mogle...
I da su prošle okno,
zaustavile bi se negde u
krošnji divljeg kestena,
toliko su nejake,
blede bile...
Pitajući se zašto,
samo ih još više
razvodnjavam,
činim nesigurnim,
ogoljenim...
samo ih još više
razvodnjavam,
činim nesigurnim,
ogoljenim...
A znam da su
koliko juče bile jake
poput mermera,
skulpturu sam mogao
vajati njima...
Pokušavam shvatiti,
i juče, i danas
jedan ih je um stvarao,
jedna ruka pisala,
jedna ih je inspiracija
oživela i ukrala...
Zato, bacam olovku,
zatvaram svesku i
neću pisati više...
bar ne danas...
Nema komentara:
Objavi komentar