Biljana Pantić
BIRAM...
Moja malenkost
Biljana
Biram tvoj osmeh, tvoj pogled i tvoj glas - da ga
uspravno nosim i pronosim dalje kroz život...
Biram da s tobom koračam ovozemaljskim svetom, da s
tobom idem put Sunca, pronosim te ispod duge; da sa tobom koračam sunčanim
ulicama, cvetnim livadama, mirisnim poljima; kroz mećave, po najdubljem
snegu...
Biram sva naša sećanja da žive i dalje - kroz mene, u
meni - da ih ćutke nosim kao najslađi teret svog života...
Biram da ostaneš sa mnom - onako za mene - u meni...
Biram da ti poklanjam pupoljke, pričam o smehu,
radostima, ćutke poklanjam suze koje si uvek umeo da upiješ i razumeš...
Biram sva ćutanja koja smo imali - da nam - kao i uvek
- govore sve... Biram čak i tu našu tišinu - kad dođe red na nju...
Biram da ti šapatom poklanjam ostatak života; da ti
lako poput lepeta krila leptira dotičem dušu koja se vinula, eto, među Anđele i
put večnosti...
Biram da ti poklanjam i dalje, kao i uvek, bez glasa
svu ljubav koju nisam uspela da ti pokažem i dokažem dok si samo onako, u
prolazu, boravio na ovozemaljskom tlu... I dok se nisi u večnost preselio...
Biram šapat kojim ću svakog jutra poželeti da te
probudim i svake noći poželim spokojan san i mirno more...
Biram da održavam ovu nadu da ćemo se sresti jednom sa
one strane života gde me čekaš... Dok ti se jednom ne pridružim... Jednom...
Kad za to vreme dođe...
Biram nadu...
Biram ljubav tihu...
Dok je daha i duha u meni...
Biram uspomenu na tebe da je pronosim sa sobom i u
sebi...
Da, biram ljubav...
... Moj Cvrčku...
... Moj premili Cvrčku...
Tvoja Malecka
Nema komentara:
Objavi komentar