KULTURAKO ARESIPE -Kada te nema… -Berislav Balaž

Berislav Balaž

Kada te nema…

Dodirom otapaš santé leda u mojim očima,

Koje su umorne zaspale čekajuci  tebe.

Oči, koje su pune suza, želja

I beskrajne tuge u noćima kao ćto je ova,

Kada se plašim da te nemam,

I samoga sebe.

Pogledom mi se čini,kada te nema,

Da se nebo otvorilo,

Da su sve nebeske kiše pale

I bisernim kapima natopile jastuk na kome bdim.

Da su sve moje želje i misli, koje su tu,

Lagano ne staju i pretvaraju,

u maglu i dim.

Kada te nema,

Osećam pritisak tuge u mojoj duši,

Koja za tobom plače,

I svaka suza u sebi po jedno slovo

Tvoga imena krije.

Od kada te volim, srecan sam,

Ali kada nisi samnom,

Tuga u mojoj duši, nikada veća neg sada bila nije.

Kada te nema,

Osećam prah snova koje sam sanjao

i pritisak naizgled,

Neizbrisivih lanaca sreće,

Kojima smo bili uzajamno vezani.

Bez tebe nisam niko,

I nemam nikakva prava da o svemu tome sudim.

Ostajem nem u svojoj samoći,

I osećam da te zauvek gubim…

Berislav Balaz