Ljiljana Božić
MINUT SAMO
Da može,
na minut samo,
živote da menjamo,
pa da,
samo minut proživiš ti,
životom mojim,
znao bi,
o čemu govorim,
sve ove godine.
Duše mirne,
posle toga
ostati
ne bi mogao
i znam,
da bi me gledao,
drugim očima,
da ti tišina,
što iz mene izbija,
ne bi ovako smetala.
Znao bi zašto su mi,
jutra i dani,
crnji od noći,
noću se ne vidi,
to što me
iznutra boli,
dok lice skrivam
u senci,
u svakoj prostoriji,
u kojoj se pojavim.
Ne znaju ljudi
da žalim,
da svaku času vina,
krijući
dolivam suzama,
da me nerazblaženo
ne opije,
pa srce pijano progovori,
šta mi leži na duši.
Da može,
na minut samo,
živote da menjamo,
pa da na minut samo,
ti živiš kao ja,
prokleo bi majku
što te rodila,
ovako,
tajna će ostati skrivena,
duboko
u mojim grudima,
a ja
i dalje osudjivana,
što sam nezadovoljna,
kad sam dobila
od života,
sve sto se poželeti može.
A ja...
rado bi iz ove kože,
sa ljubavlju,
u najveću bedu,
sa tobom i u kolibu,
pa da proživim ovo malo
što je preostalo
i nazovem se srećnom.
LJ.B.
Nema komentara:
Objavi komentar