Мика Влацовић Владисављевић
Јутро на салашу
Кришом из загрљаја
драге
јутрос погледах кроз
прозорчић мали
из собице черпићаре
у прво руменило са
истока
што се немилосрдно
страсну и необуздану
неотрежњену слама ноћ.
Са прозора у собу вири
све са салаша мог.
Обузе ме и радост и
срам.
Из канџи стида у том
трену
допре до ока ми шкрипа
ђерма
отевши ме исцеоканог
и паде кап росе с
рузмарина на доксат мој
некакав мирис што само
ужарена фуруна пружа.
Као да је...хлеб врео
пао,
штрудла или погача
топла,
уљуљкују ми душу.
Око ми њисак вранца не
доноси,
Те разастрх. и
отворишх очи плаве авлијом праскозорја ..
.а он ту на узглављу
ораховог кревета деде мога,
наслонио главу на
јастук ришељани
и скоро да не дише.,
пулин завукао њушку
под јастук...
бич поред кревета
оставио
чека да на стрњиште са
свињама пођемо,
стид ме је што у
сласти ноћи преспавах тај трен
доласка њиховог.
Мика Влацовић
Владисављевић
Nema komentara:
Objavi komentar