Mika Vlacović Vladisavljević
ЛАКУ НОЋ ПРИЈАТЕЉИ
И лагано склапај очи,
тамо на узглављу те
једна душа чува
и ти звуци харфе само
су уздисаји њени.
И пусти за трен сласт,
и сок што мирис липе
носи…
и корачајмо боси, јер
и рођени смо боси
И ушушкаће те чаробне
речи,
Звуци мили души и
срцу,
Упловиће као чаролија
у твој немирни сан.
И немири ће се стопити
у тами,
засијаће радост, низ
тај очекивани друм
који ка драгости трена
води.
Кренуће зденци воде
мудрости и милине
и неће снити само онај
ко будан није
јер очи су му већ у
сну
Али добро пази
иду Његови косци,
водири звече кроз ноћ,
усталасала класја и
кукољи,
ни један се неће испод
косе провући.
Чујем како пуцкетају
ватре
и као пишти сирови
погани клас
Зар сваки од нас да
страхује..?'
Пуниће се гумна
али и огањ ће бити све
већи.
Знај да ће Његови
косци опет разгрнути
и нестаће чак и плеве
од погани
јер амбари Његови
немају жижка.
Мика Влацовић
Владисављевић
Nema komentara:
Objavi komentar