Mika Vlacović Vladisavljević

Mika Vlacović Vladisavljević

 Ти о мени незнаш ништа...

ја сам себе дао папиру,мастилу ...

мене бесненост потрошила бездна,

глодају ме као штакори

слике и звуци.

Постао сам роб,нико и ништа

и то све у сласти и с аплаузом.

Упоран кроз маглу и мирисе,

изроњам да недишем

јер хоћ и морам "нешто",

а нити знам шта,ни зашто.?

Идем од немила до недрага,

газим и љубим снене латице,

упијам дим кандила радосно

клечећи пред зрнима тамјана.

Дан,

ноћ, мени је све једно.

Тумарам дном царског града,

грабим дечачким рукама дунавски муљ,

пркосим свему и свима.

Мене више не боли ујед,

боли ме душа

и завршићу ко зна како,

или можда ми нико није рекао

да сам хладан давно ,

и да само

укопници светлом ходе да ми закопају сенку.

Мика Влацовић Владисављевић

фото Art And Photos.