Limassol, 18.02.2014 05:30
Posvećeno…
Andjelu što prebiva
duboko skriven u duši grehova.
Ima lep, izvestačen osmeh
od smrtno belog pudera.
Na žednim usnama,
tragovi rdje ,
zardjalih drevnih novčića.
Podseća na gotiku.
Vešto je bol skrivao
kukavičke suze,
prazan pogled
I ranjena mu krila.
“Ti si – šapatom mu zborim
sve što sam imala,
sve što imam
i sve što cu imati”
“Bio sam … Nestajem
putem zaboravljenjih Andjela”
rekao je…
Čekajuci moj odgovor.
“ Ne, ti nećes nestati putem zaboravljenih Andjela.
Postojiš I postojaćeš sve dok ja postojim.
Ti si moja najsvetlija uspomena.”
Oh moj Bože!
Još jedan od mojih nedovršenih snova…
Nestaju u kolevci srebrnog neba
dok on, moj Andjeo I dalje Izgubljen u mom umu
očajnički traži put do srca.
Posvećeno…
Andjelu što prebiva
duboko skriven u duši grehova.
Ima lep, izvestačen osmeh
od smrtno belog pudera.
Na žednim usnama,
tragovi rdje ,
zardjalih drevnih novčića.
Podseća na gotiku.
Vešto je bol skrivao
kukavičke suze,
prazan pogled
I ranjena mu krila.
“Ti si – šapatom mu zborim
sve što sam imala,
sve što imam
i sve što cu imati”
putem zaboravljenjih Andjela”
rekao je…
Čekajuci moj odgovor.
“ Ne, ti nećes nestati putem zaboravljenih Andjela.
Postojiš I postojaćeš sve dok ja postojim.
Ti si moja najsvetlija uspomena.”
Oh moj Bože!
Još jedan od mojih nedovršenih snova…
Nestaju u kolevci srebrnog neba
dok on, moj Andjeo I dalje Izgubljen u mom umu
očajnički traži put do srca.
Autor : Snežana Vlajnić Kostić
Nema komentara:
Objavi komentar