Mika Vlacović Vladisavljević
Ти
о мени незнаш ништа...
ја сам себе дао папиру,мастилу ...
мене бесненост потрошила бездна,
глодају ме као штакори
слике и звуци.
Постао сам роб,нико и ништа
и то све у сласти и с аплаузом.
Упоран кроз маглу и мирисе,
изроњам да недишем
јер хоћ и морам "нешто",
а нити знам шта,ни зашто.?
Идем од немила до недрага,
газим и љубим снене латице,
упијам дим кандила радосно
клечећи пред зрнима тамјана.
Дан,
ноћ, мени је све једно.
Тумарам дном царског града,
грабим дечачким рукама дунавски муљ,
пркосим свему и свима.
Мене више не боли ујед,
боли ме душа
и завршићу ко зна како,
или можда ми нико није рекао
да сам хладан давно ,
и да само
укопници светлом ходе да ми закопају сенку.
Мика Влацовић Владисављевић
фото Art And Photos.
Mnogo pravopisnih grešaka, ali tekst odličan.
OdgovoriIzbriši