Štefiva Vanjek
Otmica
Godine
puste oteli mi vele
mandatari
jadni što vladavinu žele
marginalci
to su o kuku lele
u
kandžama strvinara snažna
bezobzirne,
pohlepne vlastele.
Nisu niti
iver stoljetnoga hrasta
što
plamen pravde podpaliti neće
od
vladavine i bahatosti takve
nema
ogrijanih ruku niti sreće.
Izdaše mi
snove ,da bolje bit će sutra
obmanama
žele bojati mi jutra,
okrilje
im magla što poglede muti
zdravi
razum ipak uragane sluti.
Otimačinom
nitko bogat postao nije
moje lice
i u siromaštvu ponosno se smije.
Heroina
ja sam na daskama života
golijat
snažni u raljama strahota.
Farizejskih
floskula sada već je dosta
u svom
kolu anđela i coprnica
mene
nećete imati kao gosta.
Otvorite
kavez poletjeti hoću
raširiti
krila, otjerati tu hladnoću
ljubavne
pjesme pisati danju i noću.
Nema komentara:
Objavi komentar