Francuzi su finansijski najpismeniji
Objavljeno : 12.10.2016.
Odrasli u brojnim zemljama pokazuju nizak nivo
finansijskog znanja, ne prihvataju ponašanje koje bi moglo da im unapredi
finansijsku sigurnost i orijentisani su na kratkoročne umesto dugoročne ciljeve
na planu finansija, zaključak je novog istraživanja finansijske pismenosti.
Finansijski najpismenija među 30 ekonomija je Francuska a najnepismenija
Poljska. Istraživanje je pokazalo i da u su većini ekonomija muškarci
finansijski "potkovaniji" od žena.
Nivo finansijske pismenosti, kao kombinacija ocena za
znanje, stavove i ponašanje, relativno je nizak i prosečan rezultat je 13,2
poena od mogućih 21, pokazalo je Međunarodno istraživanje finansijske
pismenosti Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) čiji su rezultati
objavljeni 12. oktobra.
Finansijski najpismeniji su Francuzi a slede građani
Finske, Norveške, Kanade i Hongkonga. Na začelju je Poljska a tek nešto bolje
od nje po finansijskoj pismenosti su Belorusija, Hrvatska i Brazil.
Međutim, gledano prema pojedinačnim pokazateljima, najviše
poena iz finansijskog znanja ima Hongkong - 5,8 prema 4,9 u Francuskoj koja je
u ukupnom plasmanu najbolja.
Razlike u nivou finansijskog znanja između zemalja su
velike.
S jedne strane, više od četvoro od petoro (84%) odraslih
u Hongkongu i Kini može tačno da odgovori na najmanje pet od sedam pitanja iz
finansijske oblasti.
Na drugoj strani, tako visok rezultat u Albaniji,
Belorusiji, Hrvatskoj, Brazilu, Rusiji, Velikoj Britaniji i još nekim zemljama
beleži jedva svaki drugi odrasli ispitanik.
Posebno zabrinjava slabo znanje o akumulaciji kamate na
štednju i čak i u najbolje plasiranim zemljama barem svaki peti ispitanik ne
može da izračuna stanje na računu nakon što se doda kamata od 2%.
Takođe je samo manjina ispitanika u stanju da korektno identifikuje
uticaj kamata na sumu novca tokom vremena. Izuzetak su Norveška, gde to može
58% anketiranih, Holandija (56%) i Hongkong i Kina (52%).
Istovremeno finansijski konzept diverzifikacije razume
manje od polovine anketiranih u Rusiji, Tajlandu, Maleziji i Britanskim
Devičanskim ostrvima.
Istraživanje OECD pokazalo je da finansijsko znanje
zavisi i od roda. Statistički gledano, u 18 od 30 zemalja i teritorija muškarci
češće od žena beleže više tačnih odgovora na pitanja iz oblasti finansijskog
znanja.
U 15 zemalja i ekonomija manje od polovine odraslih ima
dugoročne finansijske ciljeve i nastoji da ih ostvari, što se smatra ključnim
za dugoročnu finansijsku bezbednost i blagostanje.
O zaduživanju kako bi "sastavili kraj s krajem"
govori barem četvoro od desetoro ispitanika u Tajlandu (45%), Gruziji (45%),
Turskoj (42%), Albaniji (41%) i Belorusiji (41%).
Ta činjenica ukazuje na visok nivo finansijske krhkosti u
tim zemljama, verovatno zbog niskih ili nestabilnih prihoda i nemanja štednje.
Kada je reč o finansijskom ponašanju, ispitanici su
najslabiji u budžetiranju, planiranju unapred, izboru proizvoda i korišćenju
nezavisnih saveta.
Samo 60% ispitanih odraslih izjasnilo se da ima kućni
budžet, 50% ima dugoročne ciljeve i pokušava da ih ostvari a samo 19% je
koristilo savete nezavisnih stručnjaka.
Istovremeno je analiza finansijskih stavova pokazala da
mnogi ljudi naginju razmišljanju na kratak rok.
Ukupno nizak nivo finansijske pismenosti ukazuje na
potrebu da finansijsko obrazovanje počne što ranije, najbolje još u školi,
navodi se u izveštaju OECD.
Pored toga, vlasti treba da unaprede finansijsku
otpornost i dugoročno planiranje, podržavaju "pametan" izbor
finansijskih proizvoda i uopšte unaprede znanje, veštine i ponašanje odraslih
kroz efikasno finansijsko obrazovanje u kombinaciji sa odgovarajućom
finansijskom regulativom, inkluzijom i politikom zaštite potrošača.
Istraživanje je obuhvatilo 51.650 ispitanika starosti od
18 do 79 godina iz Albanije, Austrije, Belorusije, Belgije, Brazila, Britanskih
Devičanskih Ostrva, Kanade, Hrvatske, Češke, Estonije, Finske, Francuske,
Gruzije, Hongkonga, Kine, Mađarske, Jordana, Južne Koreje, Letonije, Litvanije,
Malezije, Holandije, Novog Zelanda, Norveške, Poljske, Portugalije, Rusije,
Tajlanda, Turske i Velike Britanije.
Izvor: EurActiv.rs
Nema komentara:
Objavi komentar