Gasovodi glavna tema Svetskog energetskog kongresa

Gasovodi glavna tema Svetskog energetskog kongresa                                

Objavljeno : 11.10.2016.                            

Projekti važnih gasovoda, poput Turskog toka i Tanapa, glavna su tema 23. Svetskog energetskog kongresa u Istanbulu. Na marginama skupa predsednici Turske i Rusije potpisali su sporazum o izgradnji Turskog toka, gasovoda čiji će jedan krak snabdevati Tursku a drugi Evropu ruskim gasom. Turskim tokom će ići više od 30 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje.

Kongres je otvoren u prisustvu lidera Turske, Rusije i Azerbejdžana. Očekuje se da taj skup (9-13. oktobra) okupi više od 10.000 učesnika iz 85 zemalja, uključujući 250 ministara i visokih funkcionera u oblasti energetike i direktore vodećih kompanija.

Takođe će forum u Istanbulu naglasiti značaj Turske kao globalnog energetskog igrača.

Premijer Binali Jildirim kazao je da je tražnja energije u Turskoj u poslednjih deset godina rasla brže nego u drugim članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. "U tom kontekstu, Turska je druga posle Kine", rekao je premijer i dodao da je tražnja energije u Turskoj možda i udvostručena poslednjih godina.

"Turska ima dinamičnu ekonomiju koja brzo raste", istakao je Jildirim i naveo da se 72% potreba za energijom još pokriva uvozom.

Ankara planira da uvozi gas iz Azerbejdžana preko Transanadolskog gasovoda (Tanap), koji je deo Južnog gasnog koridora, i iz Rusije preko Turskog toka. Tim gasovodom će ruski gas stizati do evropske teritorije Turske ispod Crnog mora.

Ruski predsednik Vladimir Putin i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan potpisali su 10. oktobra na marginama Kongresa sporazum o Turskom toku, projektu vrednom 12,7 milijardi dolara. Takođe je Rusija dala Turskoj popust na cenu gasa koji već prodaje toj zemlji.

Susret Erdogana i Putina na Svetskom energetskom kongresu treći je od juna, kada se turski lider izvinio Moskvi zbog rušenja ruskog aviona na granici sa Sirijom. Taj slučaj naneo je veliku štetu rusko-turskim odnosima i doneo ruske ekonomske sankcije Turskoj.

Energetsko čvorište

"Svedoci ste potpisivanja međuvladinog sporazuma o izgradnji Turskog toka. U sklopu tog projekta i proširenja naše saradnje, složili smo se oko mehanizma koji će obezbediti popust na gas (za Tursku)", rekao je Putin, preneo je RT.

Kako je dodao Putin, "na taj način idemo ka realizaciji planova turskog predsednika da u Turskoj napravimo vodeće energetsko čvorište".

Oko popusta na gas dogovoriće se ruski Gasprom i turski Botas, kazao je ruski ministar energetike Aleksandar Novak.

Pred potpisivanje sporazuma o Turskom toku, direktor Gasproma Aleksej Miler rekao je da se sporazumom predviđa izgradnja dve linije cevovoda po dnu Crnog mora. Godišnji kapacitet svake linije biće 15,75 milijardi kubnih metara gasa, što znači ukupan kapacitet veći od 30 milijardi. Predviđeno je da obe linije budu gotove do decembra 2019, istakao je Miler.

Prvim cevovodom gasom će se direktno snabdevati Turska a drugim će se isporučivati gas za evropske zemlje preko Turske, pojasnio je direktor Gasproma. Nije međutim jasno kojim putem će ruski gas ići iz Turske do Evrope a opcije su preko Grčke i preko Bugarske.

Novak je rekao da će Rusija izgraditi i biti vlasnik oba kraka Turskog toka. Zemljište na kome će biti krak koji snabdeva Tursku biće u vlasništvu turske kompanije dok će za tranzitni gasovod biti osnovano zajedničko preduzeće, dodao je Novak.

Putin i Erdogan takođe su postigli sporazum o ubrzavanju izgradnje prve turske nuklearne elektrane Akija.

"Uveren sam da će se normalizacija tursko-ruskih odnosa nastaviti ubrzanim tempom", rekao je Erdogan na zajedničkoj konferenciji za štampu i dodao: "Naši odnosi će se poboljšati u brojnim oblastima, u vojnoj industriji, politici, ekonomiji, trgovini, turizmu, kulturi".

Azerbejdžanski gas

Govoreći na Kogresu predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev najavio je da će ulaganja njegove zemlje u energetiku u Turskoj dostići 20 milijardi dolara u skladu sa zajedničkim interesima, preneo je EurActiv.com.

Alijev je kazao da Azerbejdžan i Turska grade energetsku infrastrukturu da bi osigurali energetsku bezbednost. "Turska planira da na dnevnom nivou ima odlučujuću ulogu u energetskog bezbednosti regiona", istakao je Alijev.

Predsednik Azerbejdžana takođe je rekao da unapređenje turskog prosperiteta nije značajno samo za tu zemlju kao lidera u definisanju energetske politike u svetu, već i za ostatak sveta.

Alijev je naglasio značaj projekata koji se sprovode u Turskoj za transfer azerbejdžanske nafte i gasa i rekao da će se azerbejdžanski gas isporučivati na globalno tržište preko četiri projekta ukupne vrednosti 45 milijardi dolara u sklopu Južnog gasnog koridora.

On je ukazao i na ključni značaj gasovoda Tanap za energetsku bezbednost u regionu.

"Napravili smo prvi korak za Tanap 2012. u Turskoj. Tanap je važan sporazum i deo tog projekta mogle bi da budu mnoge zemlje", dodao je Alijev.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta/AP