EU: Gasprom može povećati isporuke gasa Evropi
Objavljeno : 31.10.2016.
Evropska komisija je odobrila ruskoj kompaniji Gasprom da
isporuke gasa Evropskoj uniji poveća za deset milijardi kubnih metara godišnje
preko gasovoda Opal kojim se ovaj energent od gasnog čvorišta Severnog toka u
Nemačkoj isporučuje Češkoj, što je odmah izazvalo oštre zamerke naročito
Poljske i Ukrajine. EK je to obrazložila odredbom da povećanje kapaciteta Opala
omogućava i drugim zainteresovanim kompanijama da se uključe u isporuke gasa
preko ovog gasovoda s ukupnim kapacitetom od 36 milijardi kubnih metara
godišnje. Komisija je predočila da je to čisto komercijalna odluka koja nema
veze s politikom.
Mediji u EU su odmah ocenili da takva odluka neumitno
zadire u "politički čvor" odnosa evropske dvadesetosmorice i Rusije i
pokreće pitanje najave Gasproma da će do kraja 2019. obustaviti isporuke gasa
Evropi preko Ukrajine, dok su Rusija i Turska nanovo iskazale rešenost da grade
moćan gasovod Turski tok kao moguću alternativu isporukama preko Ukrajine.
Takođe je ukazano na oštre zamerke koje su neke članice
Unije uputile zbog načelno odobrenog sporazuma zapadnoevropskih kompanija i
Gasproma o izgradnji druge trase gasovoda Severni tok ispod Baltičkog mora do
Nemačke, dok je Evropska komisija zaustavila izgradnju gasovoda Južni tok preko
Crnog mora i Bugarske.
EK sada pregovara s Gaspromom o "prijateljskoj
nagodbi", što je ponudila ruska kompanija, za istragu koju je Brisel
pokrenuo protiv Gazproma zbog sumnji za monopolitičke poteze na tržištu gasa u
Evropi.
Poljska je saopštila da će Evropsku komisiju zbog
"slučaja Opal" tužiti Evropskom sudu pravde jer smatra da se time
povećavaju isporuke ruskog gasa Evropi iako su se članice Unije dogovorile da
sve učine da se smanji zavisnost od tih isporuka.
Evropska komisija je objasnila da je od nemačkog ureda za
zaštitu konkurencije Bundesnecagentur obaveštena da može odobriti udvostručenje
isporuka gasa preko Opala jer se to ne kosi s pravilima o konkurenciji.
Evropski komesar za energetiku Maroš Šefćović je 27.
oktobra izjavio da se "čine najveći mogući napori" da se posreduje u
sporu između Moskve i Kijeva i obezbedi da ne dođe do obustave gasa u Ukrajini
i Evropi.
"Dosad u tom nismo bili uspešni", rekao je
visoki zvaničnik EK, mada je ruski predsednik Vladimir Putin stavio do znanja
da je Rusija spremna da nastavi isporuke gasa Ukrajini čim Kijev pristine na
dogovor da za isporuke plati unapred.
List italijanskih poslovnih krugova Il sole 24 ore smatra
da se odlukom o dodatnom korišćenju Opala "daju ustupci Rusiji i
Gaspromu" i "dolazi u opasnost da se zaoštre razmirice unutar
EU".
Ovaj list i drugi komentatori ukazuju na to da su, mada
nekad iz sasvim različitih razloga, protiv izgradnje Severnog toka 2 bili
Poljska, Češka, Slovačka, baltičke zemlje, kao i Mađarska, Bugarska, Rumunija i
Italija.
Il sole 24 ore ukazuje i na to da je italijanski premijer
Mateo Renci snažno kritikovao Evropsku komisiju što je "rekla ne Južnom
toku, što je izazvalo sulude sporove između raznih zemalja i kompanija…da bi
potom olako odobrila udvostručenje Severnog toka".
Milanski dnevnik smatra da sadašnje odluke Komisije na
čelu s Žan-Klodom Junkerom "ponovo otvaraju ovu raspravu".
Španski list Pais ide čak dotle da Evropskoj komisiji
pripisuje da je Rusiji dala oduška na strategijskom energetskom sektoru u času
sukoba oko rata u Siriji.
Nemački medij Dojče vele ocenjuje da odluka o Opalu
"utire put Moskvi da proširi gasovod Severni tok i u isporukama gasa
Evropi zaobiđe Ukrajinu", koja bi time izgubila 425 miliona dolara koje
godišnje zarađuje od tranzita ruskog gasa u EU.
Ali, primećuje Dojče vele, "Evropska komisija se
nada da će ovom odlukom uticati na Moskvu da zajamči da će nastaviti da
isporučuje gas Ukrajini, s kojom prestaje ugovor 2019".
Jedan zvaničnik EK je novinarima nezvanično preneo da
odluka o "zelenom svetlu" Gaspromu za udvostručenje dotura gasa preko
Opala "nije doneta iz baš političkih razloga, već i zato što želimo da
ostanemo u prijateljskim odnosima s Gaspromom".
Evropski instituti koji prate energetska pitanja
primećuju i da bi "zeleno svetlo za Opal moralo da se sagleda i u
činjenici da opada priliv gasa u Zapadnu Evropu sa Severnog mora i Holandije.
Foto: Shutterstock.com
Nema komentara:
Objavi komentar