Neophodna promena Ustava iz više razloga
Objavljeno : 27.10.2016.
Ustav Srbije potrebno je promeniti, jer je postojeći
donet na brzinu i bez javne debate i zato što ne garantuje nezavisnost sudstva,
rečeno je 27. oktobra u Beogradu na skupu o potrebi promene Ustava. Istaknuto
je da je promena Ustava neophodna da se naglasi podela vlasti i nezavisnost
sudstva i uklone nedoslednosti. Međutim, KAKO je rečeno, ustavna reforma mora
biti proces koji će trajati više godina, kroz koji će proći nekoliko vlada.
Dragoljub Mićunović iz Centra za demokratiju rekao je da
je Ustav ključna tačka kako će funkcionisati jedna zajednica, a da je promena
Ustava Srbije neophodna iz više razloga i unutrašnjih i spoljnih.
"Iz spoljnih razloga, jer je Venecijanska komisija
sugerisala da to moramo da uradimo. Mi još uvek nemamo definisane i potpuno
priznate granice, a država koja to nema očigledno ima problem. Pored toga,
postoje problemi sa decentralizacijom, lokalnom samoupravom, sa odnosima među
delovima vlasti", rekao je Mićunović na skupu "Demokratski do promene
Ustava".
On je naveo da zbog toga u Srbiji "postoji jedan
demokratski deficit" i dodao da "mora jasnije da se naglasi podela
vlasti i nezavisnost sudstva".
Mićunović je podsetio da se Ustavu koji je donet pre 10
godina zamera da je donet na brzinu, da su dogovori vođeni u političkom vrhu,
bez učešća šire javnosti.
Bivša predsednica Vrhovnog suda i sudija Vrhovnog
kasacionog suda, Vida Petrović Škero rekla je da već 10 godina postoje priče
šta ne valja u Ustavu.
"Moje lično mišljenje je da je pravosuđe odnosno
sudska vlast bila apsolutna kolateralna šteta u načinu rešenja kakav je položaj
određen u Ustavu. Sudska grana nikada nije konsultovana u vezi sa Ustavom...
Nadam se da će sadašnje promene biti sveobuhvatne, kao i da će diskusija biti
sveobuhvatna i da promene neće biti samo u vezi sa pregovorima (sa EU) u vezi
Poglavlja koja su otvorena", kazala je ona.
Prema njenim rečima, reforme Ustava dovele su do
negativnih rezultata.
"Do čega smo došli? Do situacije da Visoki savet
sudstva postane ustavna kategorija. A kako je on napravljen? Napravljen je tako
da on nije uopšte organ koji je nezavisan... Odnos kako je postavljena podela
vlasti daje nam pitanje da li je nezavisnost ostvarena. Sve predsednike sudova
i tužioce, prvi izbor za sudije i zamenike tužioca i ono što je najvažnije sve
članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca na posredan ili
neposredan način bira skupština", kazala je Petrović Škero.
Ona je rekla da se postavlja pitanje da li podela vlasti
koja postoji u Srbiji obezbeđuje nezavisnu sudsku vlast i da je praksa pokazala
da nije bilo volje, kao ni da ustavna i zakonska rešenja nisu omogućila
nezavisnost sudstva.
Prema njenim rečima, Ustav obiluje nedoslednostima i
navela da je, između ostalog, izbegnuto pobrajanje sudova osim Vrhovnog
kasacionog suda.
Govoreći o Ustavnom sudu Petrović Škero je rekla da taj
sud vrši mnoga ovlaščenja vezana za sudsku vlast.
"Bez reformisanja odredbi kojima ćemo dobiti
određenu nezavisnost u pogledu sastava Ustavnog suda nećemo imati nikakvu
kvalitativnu promenu u pogledu funkcionisanja Ustavnog suda", kazala je
ona.
Irena Pejić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu
saglasila se da važećem Ustavu nedostaje "kontekstualni legitimitet"
jer je donet na brzinu i bez javne rasprave, ali je navela da ustavna reforma
mora biti proces koji će trajati nekoliko godina, kroz koji će proći nekoliko
vlada.
Govoreći o preambuli Ustava Srbije, u kojoj se precizira
da je Kosovo deo njene teritorije Irena Pejić je kazala da je to važno pitanje,
ali da treba biti vezano za kompletnu promenu Ustava.
"Nema rezona menjati delimično Ustav. Duh Ustava je
sadržan u preambuli na taj NAČINizraženi su stavovi ustavotvorca", rekla
je ona.
Aleksandar Molnar sa Filozofskog fakulteta u Beogradu
rekao je da je promena preambule u ovom trenutku neostvariva jer vodi u promenu
Ustava.
Skup su organizovali Fondacija Fridrih Ebert, Centar za
demokratiju i Fondacija za razvoj parlamenta.
Izvor: Beta
Nema komentara:
Objavi komentar