Nedovoljan naredak u borbi protiv gladi

                             Nedovoljan naredak u borbi protiv gladi                                               

Objavljeno : 13.10.2016.                             

Svet nije na putu da iskoreni glad do 2030. u skladu sa ciljevima UN uprkos napretku u borbi protiv gladi, navodi se u izveštaju Globalni indeks gladi. Kako se procenjuje, 795 miliona svakodnevno se suočava sa glađu, navode stručnjaci. Srbija spada u grupu sa niskim indeksom gladi i poboljšala je svoju poziciju na listi u odnosu na 2008, ali ima nešto slabije rezultate u odnosu na druge zemlje bivše Jugoslavije.

Globalni indeks gladi objavio je Međunarodni istraživački institut za politike hrane (IFPRI) u saradnji sa nevladinim organizacijama Briga za svet (Concerne Worldwide) i Dojče velthungerhilfe (Deutsće Welthungerhilfe).

Pri izradi indeksa u obzir je uzet udeo neuhranjeng stanovništva, uticaj akutne i hronične neuhranjenosti na razvoj dece do pet godina i smrtnost dece koja odražava uticaj neadekvatne ishrane i nezdravog životnog okruženja.

Indeks se izrađuje već 11 godina, a zemlje se rangiraju po broju bodova od nula do 100, s tim što nula označava odsustvo gladi.

Ove godine, drugu godinu zaredom, nijedna zemlja nije imala više od 50 poena, čime se označava izuzetno alarmantan nivo gladi, ali nije moguće tačno znati kakvo je stanje u nekim od najsiromašnijih zemalja.

Srbija sa 7,1 poena spada u zemlje sa niskim indeksom gladi i poboljšala je svoj rang u odnosu na 2008. kada je imala 7,8 poena, mada je nešto lošije pozicionirana u odnosu na zemlje bivše Jugoslavije.

Indeks gladi za Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru iznosi po 5 bodova, a za Makedoniju 5,8.

Udeo neuhranjenih u stanovništvu Srbije je 6,9%, stopa rasprostranjenosti nedovoljnog razvoja (manje težine u odnosu na rast) usled akutne pothranjenosti kod dece mlađe od 5 godina je 3,9%, a usled hronične pothranjenosti 6%, dok je stopa smrtnosti 0,7%.

U izveštaju se navodi da svet nije na putu da iskoreni glad do 2030. u skladu sa ciljevima UN uprkos napretku i dodaje da će tada u 45 zemalja, uključujući Indiju, Pakistan, Haiti, Jemen i Avganistan, i dalje biti u grupi zemalja sa "umerenim" i "alarmantnim" nivoom gladi.

Stručnjaci smatraju da nada ipak postoji. "Iskorenjavanje gladi u svetu je sigurno moguće, ali moramo  odrediti prave prioritete kako bismo osigurali da vlade, privatni sektor i civilno društvo posvete vreme i neophodne resurse dostizanju tog cilja", rekao je generalni direktor IFPRI Šengen Fan.

Dominik Sorli iz Brige za svet je rekao da se, "iako je svet napredovao u borbi protiv gladi, i dalje 795 miliona ljudi suočava sa glađu svakodnevno".

Oko polovina stanovnika Haitija, Zambije i Centralnoafričke Republike je neuhranjeno, dok je u Istočnom Timoru, Burundiju i Papui Novoj Gvineji blizu polovine dece mlađe od pet godina suviše nisko za svoj uzrast zbog nedostatka hrane.

U 20 zemalja najmanje četvrtina stanovnika je neuhranjena, u sedam zemalja je nivo gladi alarmantan, a u 43, uključujući Indiju, Nigeriju i Indoneziju, "ozbiljan".

I pored napretka, stanje u vezi s gladi je i dalje ozbiljno ili alarmantno u 50 od 118 zemalja.

Najgore stanje je u Centralnoafričkoj Republici čiji je indeks 46,1, zatim Čadu 44,3, Zambiji 39, Haitiju 36,9, Madagaskaru 35,4 i Jemenu 35.

U izveštaju se konstatuje da su zemlje u razvoju od 2000. ostvarile značajan napredak u smanjenju gladi, odnosno da se zbirni indeks gladi za te zemlje od tada smanjio za 29%. Indeks za ovu godinu za zemlje u razvoju je 21,3, po čemu i dalje spadaju u grupu u kojoj je situacija "ozbiljna".

Takođe, nijedna zemlja već drugu godinu za redom nije u grupi zemalja u kojima je situacija "izuzetno alarmantna". Međutim, ovaj napredak nije bio ujednačen, i dalje postoje velike razlike po zemljama i regionima.

Iako Latinska Amerika kao region ima najniži zbir poena među zemljama u razvoju, Haiti sa 36,9 poena spada u grupu u kojoj je situacija alarmantna, i četvrti je po visokom indeksu.

Po regionima, indeks istočne i jugoistočne Azija je 12,8, za Bliski istok i severnu Afriku 11,7, Istočnu Evropu i Zajednicu nezavisnih država 8,3, a Latinsku Ameriku i Karibe 7,8.

Najteža situacija je i dalje podsaharskoj Africi i južnoj Aziji. Iako su ovi regioni popravili pozicije, stanje u njima je i dalje zabrinjavajuće. Indeks podsaharske Afrike je 30,1 a za južnu Aziju 29. Ti regioni sa takvim indeksima između "umerenog" i "ozbiljnog" nivoa gladi dosta zaostaju za ciljem o potpunom iskorenjivanju gladi do 2030.

Za 13 zemalja nije bilo dovoljno podataka da bi se izračunao indeks gladi, ali prema postojećim podacima i izveštajima, u 10 zemalja ima razloga za ozbiljnu zabrinutost zbog gladi. U podsaharskoj Africi zabrinjava stanje u Burundiju, Demokratskoj Republici Kongu, Eritreji, Somaliji, Južom Sudanu i Sudanu.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Freeimages