Veće štete nego koristi od pomeranja sata

                      Veće štete nego koristi od pomeranja sata                                         

Objavljeno : 28.10.2016.

Ponovo se bliži trenutak kada Evropljani stavljaju prst na čelo i pitaju se da li sat treba da pomere unapred ili unazad. I ponovo stručnjaci dovode u pitanje takvu praksu ukazujući na zdravstvene rizike i ekonomsku štetu. Procenjuje se da pomeranje sata u proleće i jesen Evropu košta gotovo 300 milijardi evra godišnje.

Već neko vreme kritičari pomeranja sata dva puta godišnje pokušavaju da dokažu da ta promena više nije korisna. Sada su se, KAKO bi dokazali svoj stav, okrenuli nauci.

Ne jednoj konferenciji nedavno u Briselu profesor neurologije sa Oksforda Rasel Foster (Russell) i profesor psihologije sa Minhenskog univerziteta predstavili su svoje nalaze o tome kako pomeranje sata utiče na spavanje.

Njihov zaključak je da vraćanje sata ne donosi uštedu energije, predstavlja značajan zdravstveni rizik i mnogo košta ekonomiju.

Naučnici žele da dokažu da promena vremena ima "dramatične efekte" na fizičke i mentalne funkcije jer pravi zbrku u biološkom satu. Kako se navodi, deci i starijima su potrebne nedelje da se naviknu na promenu. Istovremeno se u to vreme beleži povećan broj saobraćajnih udesa i komplikacija nakon hirurških intervencija, preneo je Euraktiv Nemačka.

Pored štetnog uticaja po zdravlje ljudi, pati i ekonomija. Stručnjaci računaju da promena vremena dva puta godišnje košta Evropsku uniju između 1% i 2% bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je uglavnom direktno povezano sa zdravstvenim problemima. To znači da se godišnje gubi gotovo 300 milijardi evra.

Austrijski evroposlanik Hajnc Beker (Heinz Becker) kaže da postoji dovoljno naučnih podataka da se od Evropske komisije traži da "konačno preduzme mere" i stavi tačku na praksu koja "samo pravi štetu".

Beker je pozvao i evropsku komesarku Violetu Bulc, u čijem je portfelju i to pitanje, da stane na put odbijanjima da se razmotre rizici promene vremena.

Pitanje pomeranja sata uvek je izazivalo podele - zaposleni ga uglavnom podržavaju jer im omogućava da iskoriste malo sunca posle posla dok poljoprivrednici nisu uvek zagovornici te prakse.

Na zimsko računanje vremena prelazimo 30. oktobra u tri sata ujutru, kada će vreme na časovnicima biti vraćeno jedan sat unazad, na dva sata.

Turska je inače odlučila da više ne pomera sat i ostaće tokom zime na letnjem računanju vremena. To znači da će putnici iz Zapadne Evrope za Istanbul pomerati svoje časovnike dva umesto jedan sat unapred.

Izvor: EurActiv.rs 

Foto: Beta