Radojka Satori
PUT KOJIM IDEM
Ne prepoznajem više put kojim idem
nagomilalo se neko kamenje
nahrupila prašina
vetrovi s bokova biju
i nekako
nekim unutarnjim čulom znam
da ne mogu s puta
da mi nema stajanja
da ne pomažu jecaji
ni kajanja
Ne prepoznajem više put kojim idem
ali oduvek sasvim sigurno znam
kuda on vodi
kom kraju
Nekad mi se činjaše
da nisam sama
da mi neke tople ruke
miluju dlane
da mi nečije utešne reči
reči ljubavi
kratiše teške dane
Nekad mi beše u oku samo sjaj
Nekad mi u srcu beše i tvoj otkucaj
Ne prepoznajem više put kojim idem
nagomilalo se neko kamenje
pokušavam samo da ne mislim
o krvavim stopalima
o bolu u grudima
o očajanju skupljenom u karlici
Zgrčena hodam ostatak puta
rukama držim otežalu utrobu
ne brinem što ništa ne vidim
ova duša umorna
i da hoće
ne bi umela više
nikud da odluta
Radojka Satori
Nema komentara:
Objavi komentar