Mika Vlacović Vladisavljević

Mika Vlacović Vladisavljević

 Можеш ли опростити мајко,

или ћеш само заборавити

несташлуке сина свог?

Опростићеш,опет те само проверавам

а сигурно знам.

Сва пијанаства,све страсне под липама

проведене ноћи у крилима непознатих жена.

Опростићеш све скитње и лумповања

у чардама ,одласке са чергама....

Све ми прашташ старице драга,

опрости што ти само магловити мој лик

лелуја у трахомљивим погледима,

што ми твоје пожељне руке

не додирују испијено блудно лице.

Моли те твој син,

за сузу сваку праштај ми,

праштај за све пожутеле слике

у старом раму са веженим пешкиром,

праштај за чекање уморно твоје,

јер и ја сам исплакао очи своје

спотичући се у обећаване путеве недолазне

и немам мајко моћи,

али ево обећавам да ћу можда

за који дан теби у загрљај топли доћи.

Мика Влацовић Владисављевић

слика Алимасов А.Н. Повесть о матери