Jordan Aleksic
by Aleksić Jordan Nikada toliko nisam želeo
da postaneš moja, kao noći te... U toj noći ne bih te ljubio, ja bih te gutao,
otimao tvoje telo, sve dok sve zvezde koje je noć prosula po tebi ne ugasim...
I palile bi se vatre u očima, i talasi nadolazili, i tekli bi potoci... A ja,
ja bih gasio, branio, upijao... I jutro kad bi kapljicama rose prekrilo tvoje
lice, vrat, grudi, vrelim usnama bih popio, sve do jedne... Sa svakom kapljicom
koju bih vrelim dahom osušio, bližili bi se novom danu, sa tvojim prstima u
mojoj kosi, sa mojim licem na tvom stomaku, želeći da zaspem tu, baš tu, u
središtu mog postojanja... U tebi...
Nema komentara:
Objavi komentar