Ana Ivana Žigić
BUĐENJE ZLATNOG PROLEĆA (Ana Ivan Žigić)slika Branka
Panić
Seda kosa pada mu na čelo
Podiže pogled
Jeza mi prolazi telom
Usne mi odišu uzavrelom strašću
Zabavlja ga
Način na koji sam ljutito
isturila bradu
Razdražljivo stopalom
Lupkala po podu
Osećam očajničku potrebu za nežnošću
Svesna da je dovoljan dodir
Da promeni sve
Zašto se opirem ljubavi
Buđenju zlatnog proleća
Koje širi ruke
Snažno me grli i hrani
Napaja izmučenu dušu i telo
Velikodušno vraća mi dug
Za sve prohujale godine
Nema komentara:
Objavi komentar