Ana Ivana Žigić
ENIGMA Ana Ivan Žigić)slika Branka Panić-Sombor
Krivuda puteljak
zelena trava se njiše
kao nemir u meni
zatvorenih očiju
nepogrešivo pratim tvoj trag
još uvek miriše
A srce peva:
„Dunave
moja radosti
neproživljena mladosti…“
Opet sam bosa
kao nekada
tragovi na pesku
da li su isti onda i sada
brodovi i dalje Dunavom plove
ostaje enigma za nas dvoje
gde smo pogrešili
zašto smo stali
Danas sam ovde
gledam tvoja breza plače
sutra kada dođeš ti
moja će breza plakati
Mimoilazimo se
tvoj miris me i dalje prati
još uvek me mami
Nema komentara:
Objavi komentar