Nada Aničić Crljanić
LAZUR BESMRTNOSTI
Otvaram oči široko
budeć u sebi istinu maja
Ispred mene osmehnut
na belom pupolju smeši se dan
Vreme neko razliveno bez kraja
iz vlažnog kondira
Moj duh u rukma svetlosti - raja
Istočne krošnje njišu se
sa mislima Tvorca mog
gde struji zagonetna večnost
Lazur besmrtan – duša pitoma ptica
plava, na izvoru čekanja
Dan molitven neuspavljive oči
Nebesa razumna u plavoj boji ljubavi
I opet žuborm vode
Tišinom jela koje tajnu vetrova
sa gorom osluškuju...
Tebi se molim koji si Bespočetan
Kada krenu bure i oluje
sa zracima večernjeg požara
što prostiru strasti seni,
omiomiri bosiljak u meni
Iz dubine nedara morskih
reke vrati izvorištu svom
Očima safira što se u moru proleća krije
Ozari svetlost koja na disku neba
kroz mahovinu vasione klizeć lije
Kao ptica kad se iz sna prene...
Ne umirem i smrt samnom nije
Bog uzma cvet miomira
da me njime obavije...
Nada Anicic Crljenica
Nema komentara:
Objavi komentar