Ljiljana Božić
NAMIGNUO
Namignuo,
osmeh izmamio,
na usnama
što su zaboravile,
kako se smeje.
Otkinuo,
komad tuge
sa srca,
napravio,
malo mesta
za sreću.
pelcere vere,
bacio,
zvezdanu prašinu,
po umornom pogledu,
učinio,
da ugasle oči bljesnu.
zamrlu pesmu i
leptire,
naterao,
prste da igraju
po stolu,
u ritmu muzike.
u žme vratio,
jednim migom,
iskrenim i toplim,
kad su nam se
pogledi sreli.
ljilja božic
Nema komentara:
Objavi komentar