Mika Vlacović Vladisavljević
Мика Влацовић
Владисављевић
Угашене свеће плама љубави моје
чамише у мраку неосветљене
чак ни светлима плавог ми ока.
Замрлу радост распламсао
само један једини плам-љубав
поштовање доневши заборављеним временима
када сам и ја безгранично желео волети некога
додиривати преко пламена љубави
узавреле прсте пољупцима сна,
о бесконачној стварности битисања блаженства
чију жетву пуну семена радости
и љубави желим само теби посејати
на дуговечност постанка
стиском руку наших ,
загрљеним срцима
која куцају једно за друго
кроз нови хлеб ,веру и наду
чекајући Васкрснуће вечости памтљивог
звука звона што ће опомињати хладна срца
да топлина из душе долази.
Мика Влацовић Владисављевић
Nema komentara:
Objavi komentar