Nada Aničić Crljanić
KAD SE PLASTIČNA DUŠA TOPI
Šaljem ti noćas svice,
moje noćne čuvare
što luče božanske nose.
Broj im od bezbroja veći.
Sleteli svi u moje zelene kose.
Noć moje tišine, skrivena,
u prkosu počiva,
dok lampe svitaca drugih
kroz noć damare...
Odežda tvoja od sjaja mesečevog
ispredena, opletena, navezena.
Al* klošarski u uglu sad počiva.
Plastičnim pogledom kitiš se
mojim svetlostima i dušu pitaš
raspletu; dal* san je il* java?
Kažiprstom sjaj mog sjaja dotako si.
Znam da lažno je sve.
Nezrele trešnje zru
po mojim zasadima.
Al* ni tvoja plastična duša
noćas ne može da spava.
Trešnje zru, zru -
ko prkos ljubavi.
NadaAničić Crljenica
iz " Plava ruža zaborava"
knjiga druga
Nema komentara:
Objavi komentar