Masovne migracije sa Kosova zbog siromaštva
Objavljeno : 16.02.2015.
Migracije stanovništva na Zapadnom Balkanu ka EU,
uključujući kosovskih Albanica, motivisane potragom za boljim životom, nisu
novina u regionu. Migracije sa Kosova iznenadile su, međutim, po masovnosti
početkom februara, kada su mediji počeli da izveštavaju da veliki broj
kosovskih Albanaca preko teritorije Srbije pokušava da uđe u Mađarsku kako bi
se zatim uputili u Nemačku ili Austriju.
Ovi pokušaji se uglavnom objašnjavaju
ekonomskim razlozima. Na Kosovu je oko 30% stanovnika siromašno, dok je stopa
nezaposlenosti među mladima starosti od 15 do 24 godina 55.9% i upravo je
najviše migranata u toj starosnoj grupi.
Preciznih podataka o tome koliko je Albanaca napustilo
Kosovo za sada nema. Iznošeni su različiti podaci, a početom februara se
procenjivalo da je svakog dana nekoliko stotina građana napuštalo Kosovo.
Prema
podacima kosovskih bezbednosnih vlasti, u protekla dva meseca je sa Kosova
otišlo više od 50.000 građana, dok neki mediji navode da je od avgusta prošle
godine Kosovo napustilo oko 100.000 osoba.
Takve podatke medija odbacuju zviničnici Vlade Kosova koji
ističu da je i već sam broj kojim vlasti raspolažu zabrinjavajući i da
predstavlja težak teret za vlasti u Prištini.
To je bio povod da Skupština Kosova donese posebnu
rezoluciju o zaustavljanju ilegalnih migracija i da se od Vlade Kosova zatraži
da za tu namenu za početak izdvoji 40 do 50 miliona evra koji bi se koristili
za stvaranje novih radnih mesta i rešavanje socijalnih problema.
Istovremeno, predsednica Kosova Atifete Jahjaga je počela da
obilazi opštine iz kojih je najveći broj ilegalnih migranata i neposredno o tome
razgovarala sa građanima sa kojima se susretala na ulicama i restoranima.
Kao jednu od mera da olakša život građanima, Vlada Kosova je
5. februara odlučila da formira komisiju koja će razmotriti mogućost da se
otpišu svi njihovi dugovi prema institucijama i javnim predzećima nastali od
1999. do kraja 2008. godine. Najavljena je i mogućnost da se otpišu kamate na
dugove građana i kompanija nastale posle 2008.
Pred vlastima težak zadatak
Premijer Kosova Isa Mustafa je rekao da je migracija težak
teret za vlasti i najavio preduzimanje mnogih mera koje će preduprediti
migraciju ali istovremeno stvoriti bolje uslove za život građana Kosova.
Mustafa je rekao 12. februara za agenciju Beta da se
"preduzimaju mere sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Kosova da se
onemogući odlazak građana sa Kosova", kao i da se radi na informisanju
građana o tome da ne mogu dobiti azil u EU iz ekonomskih razloga.
Vlada Kosova priprema i program za privredni razvoj kako bi
se građanima obezbedio ostanak na Kosovu i za sada raspolaže sa oko 50 miliona
evra pre svega za razvoj poljoprivrede, rekao je Mustafa i dodao da će, ako je
neophodno, biti obezbeđeno još sredstava.
Kosovo je, prema njegovim rečima, spremno da primi nazad
građane koji su pokušali da dođu do EU. "Mi smo u stanju da prihvatimo
povratak tih ljudi koji su već otišli. Nije lako jer je reč o dosta velikom
broju građana Kosova koji su otišli", rekao je Mustafa.
Kosovo najsiromašnije u regionu
Prema analizi koju je
uradila Radio televizija Kosova, lična primanja zaposlenih u javnom sektoru
Kosova su u proseku za 100 evra veća u odnosu na zaposlene u tim sektorima u
zemljama u regionu – Srbiji, Crnog Gori, Makedoniji i Albaniji.
Međutim i pored toga Kosovo je i dalje najsiromašnija zemlja
regiona u kojoj je oko 30% građana siromašno, od toga 10% ekstremno siromašno,
što znači da žive sa manje od 1 dolar dnevno.
Stopa nezaposlenosti iznosi, prema zvaničnim podacima, oko
30% a prema nezvaničnim oko 40%, dok je stopa nezaposlenosti među mladima od 15
do 24 godina 55.9% i upravo je najviše migranata u ovoj starosnoj grupi.
Kosovo je tokom prošle godine imalo realni rast BDP-a od
nešto više od 3%, dok je BDP po stanovniku 2013. godine bio 2.935 evra, što je gotovo upola
manje nego u najsiromašnijoj članici EU, Bugarskoj u kojoj je, prema podacima
Eurostata, iznosio 5.600 evra, i skoro 9 puta manje od proseka u EU od 26.600
evra po stanovniku u 2013.
Tranzit preko Srbije
Ilegalni imigranti s Kosova masovno su najviše preko Srbije
dolazili na mađarsku granicu – što je i najkraći direktan put do te zemlje, i
uglavnom ilegalno ulazili u Mađarsku pa je gradonačelnik pograničnog mesta
Asothalom čak zatražio da se na granici postavi zid koji bi sprečio dolazak
imigranata.
Background
Prema podacima agencije EU za
kontrolu evropskih granica
Fronteks
(Frontex), na "zapadnobalkanskoj ruti"
u pokušaju ilegalnog
ulaska
u Mađarsku iz Srbije u decembru 2014.
je otkriveno rekordnih 12.000
pokušaja
ilegalnog prelaska granice, a udeo
građana Kosova je u tome bio 40%.
Taj trend, kako navodi Fronteks,
objašnjava se glasinama među
kosovskim
stanovništvom da će odluka
Francuske da Kosovo ukloni sa liste
sigurnih zemalja
olakšati dobijanje
azila u toj zemlji.
Kosovo ima oko dva miliona
stanovnika, pretežno albanske
nacionalnosti.
Evropska unija je u oktobru 2013.
pokrenula pregovore o
Sporazumu o
stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom
koji će omoguciti prvi
ugovorni odnos
između njih. Sporazum je parafiran u
julu 2014, treba da ga
usvoji Savet EU
nakon cega ce biti potpisan.
Brisel je u maju 2012. pokrenuo
strukturni dijalog o
vladavini prava sa
Prištinom, pošto je nekoliko meseci
ranije, u januaura,
zvanično počeo
dijalog o liberalizaciji viznog režima za
građane Kosova.
Evropska unija na Kosovu ima
pravosudnu i policijsku misiju
(Euleks).
Kosovo jedino nema na Zapadnom Balkanu bezvizni režim sa EU,
iako su razgovori o tome između Evropske komisije i kosovskih vlasti pokrenuti
u januaru 2012.
U međuvremenu, povećao se i broj zahteva građana Kosova za
izdavanje srpskih pasoša s obzirom da Srbija smatra Kosovo svojom autonomnom
pokrajinom i uživa bezvizni režim sa EU. Srpski ministar unutrašnjih poslova
Nebojša Stefanović je početkom februara rekao da je primljeno više od 60.000
takvih zahteva, ali nije precizirao u kom periodu.
Proširenjem sporazuma o slobodi kretanja Beograda i
Prištine, u septembru 2014, takođe je olakšano kretanje kosovskih građana kroz
Srbiju, što je prema oceni srpskih zvaničnika doprinelo većem odlasku građana
Kosova u EU.
Pojedini predstavnici Vlade Srbije su ocenili i da je takvih
migracija kosovskih Albanaca i ranije bilo a da je to pitanje ispolitizovano i
dobilo medijski značaj pred nastavak dijaloga Beograda i Prištine 9. februara u
Briselu.
Taj sastanak u Briselu je, međutim, bio prilika da o pitanju
migracija i saradnji na njihovom suzbijanju razgovaraju premijeri Srbije i
Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa, što je Mustafa potvrdio u izjavama
prištinskim medijima.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ocenio je 11. februara u
Budimpešti da bi EU trebalo mnogo ozbiljnije da se pozabavi pitanjem migranata
sa Kosova, jer, kako je ocenio, ni Srbija ni Mađarska nisu ciljevi tih
migracija.
Saradnja sa zemljama EU
Zbog porasta broja građana Kosova koji preko Srbije
pokušavaju da dođu do EU, o sprečavanju masovnih migracija su 9. februara
razgovarali u Beogradu visoki zvaničnici policija Mađarske, Srbije, Austrije i
Nemačke.
Direktori policija tih zemalja su se dogovorili da pojačaju
saradnju i kontrolu granica. To bi uključivalo povećanje broja pripadnika
granične policije duž granice Srbije i Mađarske, uključivanje Žandarmerije i
policije opšte nadležnosti u kontrolu i veće angažovanje kriminalističkih
policija u otkrivanju krijumčara.
Predviđena je i pomoć stručnjaka iz Nemačke u prepoznavanju
falsivikovanih dokumenata i upotreba termovizijske kamere duž granicne linije
Srbije i Mađarske.
Osim ekonomskih razloga, pojedini analitičari u regionu
navode i da je do masovnijih migracija došlo zbog delovanja kriminalnih grupa
koje ogranizuju prebacivanje preko granice i dobro zarađuju na tome.
EU pozvala Kosovo da preduzme mere
Evropska komisija je pozvala vlasti u Prištini da nadzorom
granica i hitnim merama spreče nagle masovne, ilegalne odlaske građana u
Evropsku uniju, saopštili su 11. februara predstavnici za štampu Evropske
komisije.
Oni su rekli su da je od decembra broj ilegalnih imigranata
s Kosova koji neosnovano traže azil u EU porastao za 40%, što je više i od
dosad najbrojnijih imigranata iz Sirije i Avganistana koji ilegalno dolaze ili
prelaze spoljne granice Unije.
Portparolka Komisije Nataša Berto rekla je da vlasti u
Prištini moraju pooštriti nadzor na granicama, pojačati kampanju informisanja o
pravima lica koja putuju u EU, kao i da ojačaju saradnju sa zemljama kroz koje
ilegalni imigranti prolaze i zemljama Unije u koje nastoje ili uspevaju da
dođu.
"Mi o tome razgovaramo s kosovskim vlastima, a to je i
predmet razmatranja u sklopu dijaloga o viznoj liberalizaciji (EU-Kosovo)",
dodala je predstavnica za štampu Berto.
Izvor: Beta
Foto Beta/AP
Nema komentara:
Objavi komentar