Nemačka ima najveće kapacitete za struju iz vetra
Objavljeno : 17.02.2015.
Širom Evrope u 2014. godini instalirani su kapaciteti za
proizvodnju struje iz vetra od 12.820 MW od čega 11.791 MW u Evropskoj uniji,
pokazao je novi izveštaj Evropskog udruženja za energiju vetra (EWEA). EU je
instalirala za 3,8% veće kapacitete za vetroenergiju nego 2013. a gotovo 60%
novih kapaciteta instalirano je u samo dve članice - Nemačkoj i Britaniji.
Istovremeno je postavljanje kapaciteta za energiju iz vetra na nekim prethodno
velikim tržištima znatno smanjeno, dok je na istoku EU, koji i tako ima mali
udeo u ukupnim kapacitetima, prepolovljeno. Srbija u 2014. nije imala
kapacitete za proizvodnju struje iz vetra.
Na kraju 2014. vetroelektrane u EU, u godini sa uobičajenim
brojem vetrovitih dana, omogućavale su proizvodnju 284 TWh struje, što je dovoljno
za pokriće 10,2% potrošnje u EU.
Od novih kapaciteta na vetar instaliranih u EU u 2014,
10.308 MW su bili kapaciteti na kopnu a 1.483 MW "ofšor" (Offshore).
U odnosu na 2013, kapaciteti na kopnu su porasli za 5,3% dok su na moru
smanjeni u istom procentu.
Investicije u vetroparkove u EU u 2014. procenjuju se na
13-18,7 milijardi evra pri čemu su vetroparkovi na kopnu privukli 8,9-12,8
milijardi a oni "ofšor" 4,2-5,9 milijardi.
Po instalaciji vetroturbina prednjačila je Nemačka koja je
postavila nove kapacitete od 5.279 MW od čega 10% "ofšor". Sledi
Velika Britanija sa 1.736 MW od čega 47% na moru a zatim idu Švedska sa 1.050
MW i Francuska sa 1.042 MW.
Daleko iza su Poljska sa 444 MW novih kapaciteta za
proizvodnju energije iz vetra i Austrija sa 411 MW, navodi Evropsko udruženje
za energiju vetra.
U izveštaju se ukazuje na znatno smanjenje postavljanja
vetroturbina na ranije velikim tržištima, poput Danske, Španije i Italije. Tako
je Danska u 2014. instalirala za 90% manje kapacitete nego 2013, Španija za 84%
a Italija za 75%.
Zemlje centralne i istočne Evrope, članice EU, instalirale
su nove kapacitete od 838 MW, što predstavlja 7% ukupno instaliranih u EU prema
16% u 2013. Taj pad pripisuje se retroaktivnim izmenama zakona u Rumuniji i
neizvesnosti oko uticaja Akta o obnovljivim izvorima energije na sistem podrške
obnovljivoj energiji.
Najveće kapacitete za proizvodnju energije iz vetra ima
Nemačka a slede Španija, Britanija i Francuska. Ukupno 15 zemalja EU ima
kapacitet od jednog gigavata i više, uključujući dve relativno nove članice -
Poljsku i Rumuniju, a osam članica Evropske unije ima kapacitete veće od 4 GW.
Evropsko udruženje za energiju vetra objavilo je podatke i
za zemlje kandidate za EU - Srbiju, Makedoniju i Tursku. Te tri zemlje ukupno
su na kraju 2014. imale instalirane kapacitete za proizvodnju struje iz vetra
od 3.799 MW pri čemu Srbija nijedan MW a Turska 3.762 MW, pokazuju podaci
Udruženja.
Značaj obnovljivih izvora raste
Ukupni kapaciteti EU za proizvodnju energije povećani su u
2014. godini za 14,8 GW, na 910,1 GW a udeo vetroelektrana je 14%.
Postavljanje vetroelektrana u EU raste već 14 godina - sa
3,2 GW u 2000. godini na 11,8 GW u 2014.
Podaci Evropskog udruženja za energiju vetra pokazuju i da
su u EU tokom 2014. ukupno instalirani kapaciteti za proizvodnju energije od
26,9 GW, za 9,4 GW manji nego godinu dana ranije.
Postavljanje vetroturbina prednjačilo je u odnosu na druge
tehnologije za proizvodnju energije - instalirani su kapaciteti za vetar od
11,8 GW, što predstavlja gotovo 44% ukupnih. Na drugom mesetu je solarna
energija sa 8 GW a treći je ugalj sa 3,3 GW. Takođe su instalirani kapaciteti
na gas od 2,3 GW, biomasu od 990 MW, hidroenergiju od 436 MW, geotermalnu
energiju od 45 MW.
Istovremeno su tokom 2014. povučeni iz proizvodnje
kapaciteti na ugalj od 7,2 GW, na gas od 2,9 GW, na energiju vetra od 423,5 MW
a na biomasu od 370 MW.
Ističe se da je 79% svih novih instaliranih kapaciteta u EU
bilo za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Prošla godina bila je sedma
uzastopna u kojoj su kapaciteti za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora
činili više od 55% svih novih kapaciteta.
Direktor Udruženja Tomas Beker (Thomas Becker) kaže da
podaci potvrđuju da je Evropa opredeljana za obnovljive izvore i energiju vetra
ali da nije vreme za samozadovoljstvo. On ističe da neizvesnosti oko regulative
u energetskom sektoru predstavljaju pretnju daljem putu ka održivoj i energiji
iz domaće proizvodnje koja će garantovati evropsku energetsku sigurnost i
konkurentnost na dugi rok.
"Vreme je da evropski politički lideri uspostave pravu
evropsku energetsku uniju i pošalju jasan signal podrške prelasku na bezbedan i
održiv energetski sistem", zaključio je Beker.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Nema komentara:
Objavi komentar