Pomak u transparentnosti pregovora sa EU
Objavljeno : 06.02.2015.
Srbija u narednih nekoliko dana očekuje prve komentare
Brisela na akcioni plan reformi koji je uslov za otvaranje poglavlja 24 o
pravdi, slobodi i bezbednosti, rečeno je 6. februara na sednici Nacionalnog
konventa o EU posvećenog ovoj temi. Kako je rečeno na skupu, ovaj dokument je
nakon inicijative grupe nevladinih organizacija objavljen i sada je dostupan
javnosti. Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević istakla je da je Srbija ovim
dokumentom napravila značajan pomak jer je obuhvatila sve elemente predviđenih
mera, od zahteva EK, preko finansijskih sredstava i njihovih izvora, do
pokazatelja procene uticaja mera na svakodnevni život. Bilo je reči i o zahtevu
Hrvatske da Srbija izmeni zakon o procesuiranju ratnih zločina, a Miščević je
kazala da se nada da to neće predstavljati veliki problem.
"Stalno govorimo da ne samo što postoji politička volja
već i tehnička spremnost da koliko danas započnemo razgovore u poglavljima 23 i
24", kazala je Miščević na sednici Nacionalnog konventa o EU, dodavši da
su ova poglavlja o pravosuđu, bezbednosti, borbi protiv kriminala i ljudskim
pravima suštinski važna za građane.
U proceduralnom smislu, kako je dodala, ima još posla. Za
početak, Srbija čeka da u narednih nekoliko dana iz Brisela stignu prvi
komentari na drugu verziju Akcionog plana koji je merilo za otvaranje poglavlja
24.
"Nadamo se pozitivnim komentarima jer su i prvi bili
jako dobri", navela je ona.
Iako ne očekuje da će Brisel tražiti suštinske i metodološke
izmene plana, Miščević je rekla da nije realno očekivati da ova verzija plana
bude konačna. Pored toga, nakon usaglašavanja konačnih akcionih planova za
poglavlje 24, kao i zapoglavlje 23 o pravosuđu koje s ovim ide "u
paketu", sledi izrada pregovaračkih pozicija.
"Bilo bi jako lepo u prvoj polovini godine otvoriti ova
dva poglavlja", kazala je Miščević, podsetivši da su ona ključna za i za
pregovore sa EU jer se otvaraju među prvima, zatvaraju poslednja i na osnovu
njih se meri napredak u pregovorima, ali i i za građane.
"Ne radimo ovo samo da bismo se uskladili sa EU već da
bismo imali sigurniji život", navela je ona. U nedavnom izveštaju
pregovaračke strukture o pregovorima sa EU se kao najraniji datum za otvaranje
ova dva poglavlja navodi jun.
(Ne)Dovoljno javan proces
Mišljenja se razlikuju o tome da li je javnost od početka
dovoljno uključena u izradu ovog dokumenta, ali je opšta ocena da je u tom
pogledu napravljen veliki pomak. Naime, prva verzija plana za poglavlje 23 je
objavljena, dok za poglavlje 24 nije.
Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja
Stojanović Gajić podsetila je da su 52 organizacije civilnog društva tražile u
decembru 2014. da se akcioni plan učini javno dostupnim. Ona je međutim i
pohvalila razvoj situacije o ovom pitanju, rekavši da su organizacije civilnog
društva u startu dobile mogućnost da na ovom sastanku Konventa direktno
diskutuju sa predstavnicima radne grupe o nacrtu akcionog plana.
"Ovo je prvi put da se akcioni plan u razradi licem u
lice diskutuje" sa predstavnicima civilnog društva, rekla je Stojanović
Gajić, koja je i koordinatorka Radne grupe Konventa za poglavlje 24 - pravda,
sloboda i bezbednost.
Ona je istakla da se od ispunjavanja akcionog plana očekuje
povećana bezbednost granica bez stvaranja prepreka za kretanje i saradnju,
zaštita od droge, terorizma, trgovine ljudima i sličnih pojava, bolja
pravosudna saradnja u interesu građana koji imaju sporove u drugim državama i
pouzdanija i efikasnija policija.
Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova i
predsednik pregovaračkog tima za poglavlje 24 Aleksandar Nikolić rekao je da
prva verzija akcionog plana nije bila objavljena zato što su u grupi smatrali
da je tek ova druga verzija "dovoljno kvalitetna".
Dodao je da će se uvažiti i primedbe Brisela i primedbe
civilnog društva i rekao da ne očekuje da će ova druga verzija biti i konačna.
Dokument je objavljen na sajtu Ministarstva unutrašnjih
poslova. Za širu javnost je bila otvorena samo uvodna sesija Konventa, nakon
čega su u delu sednice zatvorenoj za širu javnost diskutovali koordinatori
pojedinih oblasti i predstavnici organizacija civilnog društva koje se bave tim
pitanjima.
Ovo poglavlje obuhvata pitanja pravosudne saradnje, carinske
saradnje, droge, falsifikovanja evra, političke saradnje, borbe protiv
organizovanog kriminala, borbe protiv terorizma, azila, migracija i spoljnih
granica šengenskog prostora kao i vizne poltiike.
Pomak u strateškom planiranju
Na sednici Konventa je ocenjeno da plan predstavlja pomak i
u pogledu strateškog planiranja u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, koje
predvodi aktivnosti za usklađivanje sa merilima EU.
Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević istakla je da je
napravljen pomak u odnosu na ono što je radila Crna Gora u izradi akcionih
planova jer su njime sada predviđeni i rok, koraci, osobe zadužene za
ispunjavanje ciljeva, finansijska sredstva, kao i indikatori o napretku i
rezultatima.
Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova i
predsednik pregovaračkog tima za pitanja pravde, slobode i bezbednosti
Aleksandar Nikolić rekao je da je MUP u ovom dokumentu prvi put uz strateške
ciljeve obradio i finansijski aspekt.
Kako je rečeno na skupu, najveći deo sredstava doći će iz
budžeta, ali će se koristiti i fondovi EU, a Srbija je koristila i tehničku
pomoć Biroa za tehničku pomoć i razmenu informacija TAIEX i da su misije te
organizacije dolazile u Srbiju.
Dejan Raketić i MUP-a rekao je da je izrada akcionog
planapočela posle skrininga u decembru 2013. godine, trajala više od godinu dana
i da je bilo uključeno više od 100 ljudi, Kako je naveo reč je op
redstanvnicima MUP-a, drugih ministarstava, Narodne banke Srbija, ali i drugih
stručnjaka koji su bili konsultovani za neka specifična pitanja.
Istakao je da se dokument piše direktno na engleskom.
Kao posebno komplikovano naveo je utcrđivanje pokazatelja
uticaja, odnosno promena u društvu koje su rezultat preduzetih koraka i
reformi. Kako je istakao, za procenu uticaja treba vremena, a i često je reč o
nedovoljno opipljivim stvarima za čiju procenu je ponekad potrebna
"studija od 50 strana".
Naveo je da su dobrodošle sugestije u pogledu toga.
Biće mnogo uslovljavanja...
Novinari su u pauti sastanka postavili i pitanje da li
zahtev Zagreba da Srbija promeni propise o procesuiranju ratnih zločina može da
omete put ka EU. Premijer Hrvatske Zoran Milanović pozvao je 5. februara vlasti
u Beogradu da povuku zakon koji se primenjuje od 2010. godine i prema kojem je
Srbija proširila nadležnost za procesuiranje ratnih zločina počinjenih na
prostoru Hrvatske.
Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević odgovorila je da se
nada da će se zahtev Hrvatske da Srbija na putu ka EU promeni zakon o
procesuiranju ratnih zločina rešiti bez većih problema, ali i da se na putu ka
EU može očekivati dosta takvih uslovljavanja.
"Nadamo se da će ova vrsta nerazumevanja i
neusaglašenosti biti razrešena mnogo jednostavnije nego što nam sada
izgleda", kazala je ona.
Dodala je da ratni zločini nisu deo pravne tekovine EU, već
se EU tu oslanja na međunarodno pravo, u kojem postoji mogućnost izbora između
postojećih dobrih praksi, a Hrvatska bi, da bi izmenu ovog zakona postavila kao
tehnički uslov za Srbiju, morala utemeljenje da nađe u pravu EU.
Istakla je da u evropskim integracijama može biti i
političkih uslovljavanja, budući da o svakom koraku odlučuju zemlje članice
konsenzusom, ali da ne veruje da će Hrvatska praviti problem Srbiji.
"Nemam sumnje da će biti puno uslova od strane država
članica tokom pregovora, ne zato što je reč o Srbiji već zato što je reč o
pregovaračkom procesu u kojem ima dosta prostora za uslovljavanja", rekla
je Miščević.
"Hrvatska se obavezala odlukom Sabora da neće blokirati
svoje susede u pregovorima sa EU", kazala je Miščević, dodavši da smatra
da Hrvatska neće uslovljavati Srbiju već pomagati što, kako je navela, u
tehničkom smislu već i čini.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom Milan
Antonijević rekao je da nije jasno da li je zahtev bio "politička
izjava" ili je reč o nečemu na čemu će Hrvatska insistirati.
Rekao je da postoji dobra saradnja tužilaštva Srbije sa
kolegama u regionu u pogledu postupanja u vezi sa ratnim zločinima.
Antonijević je rekao da propisi Srbije u pogledu nadležnosti
za procesuiranje ratnih zločina nisu različiti od prakse u EU.
"Ovde govorimo o univerzalnoj nadležnosti i mislim da
je u interesu svih zemalja u regionu a i u Evropi da se na bilo kom mestu sudi
onima koji su počinili ratne zločine ukoliko ima osnova u pravu, a u ovom
slučaju očigledno da ima osnova", naveo je Antonijević.
Napisala: S.V.
Ilustracija: Shutterstock
Nema komentara:
Objavi komentar