Privredi potrebni mikrokrediti i više lizinga
Objavljeno : 04.02.2015.
Najveća prepreka razvoju malih i srednjih preduzeća u Srbiji
jeste što su jedini izvori finansiranja banke, ocenila je 4. februara Američka
agencija za međunarodni razvoj (USAID). Izmenom regulative za rad nebankarskih
mikrofinansijskih insititucija procenjeni priliv sredstava u srpsku privredu bi
iznosio 869 miliona evra u roku od četiri godine, što bi dovelo do otvaranja
230.000 radnih mesta i uštede u državnom budžetu od 149 miliona evra godišnje,
rezultati su USAID projekta, predstavljenog na konferenciji za novinare u
Beogradu.
Nebankarske (nedepozitne) finansijske institucije su
mikrofinansijske institucije, lizing i faktoring, a Srbija je, kako je
istaknuto, jedina u regionu u kojoj kreditne usluge nude samo bankarske
institucije.
Pošto srpsku privredu čine prevashodno mala i srednja
preduzeća, odnosno u njima radi 65,3% svih zaposlenih u zemlji, stvara se 65,5%
ukupnog prometa i 55,2% bruto domaćeg proizvoda (BDP), ocenjeno je da je
neophodno stvaranja regulatornog okvira za rad tih finansijskih institucija.
Kako je rečeno, razgovori o zakonskom regulisanju rada
mikrofinansijskih institucija, između Ministarstva finansija i Narodne banke
Srbije (NBS) su u završnoj fazi, a jedini problem je ko će raditi supervizuju
tih institucija.
Predstavnici USAID su objasnili da mikrofinansijske
institucije nisu banke u klasičnom smislu, već institucije koje daju kredite
građanima koji ne zadovoljavaju uslove za dobijanje zajmove u bankama.
Prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je na
125. mestu, od 144 zemalja po dostupnosti finansijskih sredstava za preduzetnike
i najlošija je u regionu.
Preduzetnicima su, kako je rečeno, potrebni mikro izvori
finansiranja koji su njima prilagođeni, a raspon kredita koji nedostaje domaćem
tržištu je od dve do 12 hiljada evra, za čije odobravanje klasične banke nisu
zainteresovane.
U Evropi već postoji mogućnost davanja mikrokredita, a
procenat nevraćenih kredita je jednocifren i niži je od nenaplativih kredita u
bankarskom sektoru.
U Rumuniji je 2005. bilo osam mikrofinansijskih institucija
sa kreditnim portfoiliom od 40 miliona evra, a danas postoji 130 takvih
institucija koje raspoalžu s akapitalom od milijardu evra i one čini trećinu
finansijskog sektora.
Kako je predočeno, mikrofinansijske institucije u Rumuniji
su za prošlu godinu odobrile 160.000 kredita prosečne vrednosti od oko 6.000
evra. Kamate su u početku iznosile do 60 odsto godišnje, dok su danas ispod
30%.
Neiskorišćen potencijal lizinga
Lizing je u Srbiji uređen skoro kao bankarski sektor, ali ga
koristi svega 1% malih i srednjih preduzeća, dok je najčešći izvor finansiranja
dozvoljeni minus, a porodica i prijatelji finansiraju 5,5% ovih firmi.
U osam najrazvijenijih zemalja EU 40% malih i srednjih
preduzeća koristi lizing, a stepen vraćanja sredstava iz lizinga je veći nego
kod bankarskih transakcija.
Jedan od razloga za izmenu regulatornog okvira za lizing u
Srbiji je što ga nepovoljan poreski tretman čini skupljim u odnosu na bankarske
kredite, a drugi je neadekvatno regulisan operativni lizing.
Lizing je jedini izvor kapitala čija kamata podleže naplati
PDV-a, te je, kako je rečeno, neophodno izmeniti Zakon o PDV u Srbiji, ali i
olakšati uslove za dobijanje dozvole od NBS za osnivanje lizing kompanija.
Osnivački kapital za lizing kompanije koje se bavi prometom
pokretne imovine je oko 500.000 evra, a nepokretnom je oko pet miliona evra i
taj novac je, kako je ukazano, "nepovratno zarobljen".
USAID predlaže da se definišu jasni kriterijumi za rad
operativnog lizinga i da se izmene odredbe iz oblasti stečaja, likvidacije,
izvršenja i obezbedenja, tako da pravno lice bude odgovorno za korišćenje
predmeta lizinga, a ne lizing kompanije, što je sada slučaj.
Faktoring je jedna od nebankarskih finansijskih institucija,
koja pruža usluge kupoprodaje postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog
potraživanja, po osnovu ugovora o prodaji robe, ili pružanja usluga u zemlji i
inostranstvu.
U Srbiji je registrovano 10 faktoring firmi, a njime se bavi
i Agencija za osiguranje i finansiranje depozita (AOFI) i oko 10 komercijalnih
banaka.
Izvor: Beta
Ilustracija: Shutterstock
Nema komentara:
Objavi komentar