Zapad-Rusija: Zveckanje oružjem i mirovne ponude
Objavljeno : 06.02.2015.
Zapad je nakon obnavljanja sukoba u Ukrajini preduzeo korake
koji Rusiji treba da stave do znanja da stoji uz svoje saveznike i partnere na
istoku Evrope. NATO je odlučio da poveća prisustvo u tom delu Evrope, dok SAD
ne isključuju mogućnost slanja oružja Kijevu, ali su naglasile da prioritet
daju političkom rešenju ukrajinske krize. Istovremeno, Francuska i Nemačka su
iznele novi plan za prekid sukoba u Ukrajini i krenule u diplomatsku ofanzivu
na najvišem nivou, čijii je ishod, i po priznanju nemačke kancelarke Angele
Merkel, neizvestan.
NATO je 5. februara odlučio da uspostavi šest komandnih
centara u istočnoj Evropi i formira snage koje bi brzo mogle da se razmeste u
zemlje u tom delu kontinenta, koji se graniči s Rusijom.
Snage za brzo delovanje činiće jedna kopnena brigada od oko
5.000 ljudi koja će imati vazdušnu i mornaričku jedinicu, kao i podršku
specijalnih snaga. Prethodnica tih snaga bi trebalo da bude u stanju da se
rasporedi za 48 sati a zatim bi joj se u roku od nedelju dana pridružio ostatak
briagde. Te snage bi trebalo da postanu operativne 2016. godine.
Francuska, Nemačka, Italija, Poljska, Španija i Velika
Britanija prihvatile su da budu prve zemlje koje će učestvovati u ovim novim
snagama, rekao je generalni sekretar NATO Stoltenberg posle sastanka ministara
odbrane NATO u Briselu.
Stoltenberg je rekao da je reč o "najvećem jačanju
zajedničke odbrane" od kraja Hladnog rata. "To je odgovor na
agresivne akcije Rusije koja je prekršila međunarodno pravo aneksijom
Krima", rekao je on ali je naglasio da je odluka zasnovana na odbrambenom
principu.
Takođe, da bi se izbegla direktna provokacija Moskve,
kopneni deo brigade će biti stacioniran na Zapadu, ali bi trebalo da se ubrzo
uključi u vežbe u zemljama koje su nekada bile deo Istočnog bloka, kao i da se
tamo rasporedi ako Alijansa odluči da pokrene operaciju.
Nove snage će moći i da se brzo rasporede na drugim
područjima, posebno u slučaju pretnji prouzrikovanih krizama i sukobima na
severu Afrike i Bliskom istoku.
Ministri odbrane NATO odlučili su i da, kako bi ublažili
strahovanja svojih istočnih saveznika, odobre "stalno prisustvo"
Alijanse na istoku Evrope. "Dogovorili smo se da odmah uspostavimo šest
multinacionalnih komandnih i kontrolnih centara u Bugarskoj, Estoniji,
Letoniji, Litvaniji, Poljskoj i Rumuniji", rekao je Stoltenberg.
"Ako dođe do nove krize oni će garantovati da će
nacionalne snage i snage NATO iz celokupne Alijanse biti u stanju da deluju
združeno od početka", dodao je Stoltenberg.
Ti štabovi bi trebalo da olakšaju razmeštanje snaga za brzo
delovanje u hitnim slučajevima, pomagaće u planiraju zajedničke odbrane i
učestvovati u koordinaciji vežbi, rekao je Stoltenberg.
Nemačka, Danska i Poljska prihvatile su da u Šćećinu, na
zapadu Poljske, formiraju generalštab koji će koordinisati tim novim komandnim
centrima.
Ideja o jačanju prisustva na istoku dobila je obrise na
samitu lidera zemalja NATO održanom u septembru 2014. u Velsu, u vreme ruskog
pripajanja Krima. Kriza u Ukrajini se od tada pogoršala iako su zapadne zemlje
uputile političku i drugu pomoć Kijevu, a Moskvi uvele ekonomske sankcije.
Ukrajina traži oružje, Zapad uzdržan
Ukrajinske vlasti su tražile da im se pošalje naoružanje
kako bi se suprotstavile proruskim pobunjenicima. Stoltenberg je rekao da NATO
ne raspolaže oružjem već njegove članice koje o tome odlučuju ponaosob.
Iz Vašingtona je nedavno upućen signal da se razmatra
mogućnost slanja i ubojitog oružja u Ukrajinu, ali je više visokih zvaničnika
SAD naglasilo da se prednost daje diplomatskom rešenju krize.
Američki državni sekretar DŽon Keri (John Kerry) rekao je 5.
februara u Kijevu da će američki predsednik Barak Obama "uskoro"
doneti odluku u vezi sa eventualnom prodajom oružja Ukrajini. On je stavio do
znanja da su SAD pre za diplomatsko rešenje krize u Ukrajini.
"On (Obama) razmatra sve opcije. Jedna od tih opcija je
i isporuka odbrambenog oružja", rekao je on i dodao da se i ta mogućnost
razmatra jer mirovni sporazum iz Minska koji su u septembru postigle ukrajinske
vlasti i separatisti, uz podršku Rusije i OEBS-a, ne primenjuje.
"Mi ne želimo 'rat preko posrednika', naš cilj jeste da
promenimo ponašanje Rusije", rekao je Keri.
Kijev je najavio da će tražiti tehnološki sofisticirano
oružje poput, komunikacione opreme i opreme za elektronsko i radasko ometanje.
U izveštaju više američkih instituta i organizacija,
objavljenom 2. februara, konstatovano je, međutim, da Ukrajini nedostaju
bespilotne letelice i protivoklopne rakete i da bi Vašington mogao da razmotri
mogućnost slanja protivtekovskih projektila Kijevu.
SAD su do sada odobrile 118 miliona dolara vojne pomoći
Kijevu koja se ogleda u opremi koja nije ubojita, poput radara i medicinske
opreme.
Rat putem posrednika?
Ukoliko bi Amerikanci odlučili da pošalju oružje Kijevu, to
bi Moskva mogla da protumači kao direktno mešanje u sukob, što bi dodatno
pogoršalo rusko-američke odnose koji prolaze kroz najtežu krizu od Hladnog
rata. U tom kontekstu obično se govori o "ratu putem posrednika",
odnosno naoružavanju sukobljenih strana u Ukrajini bez upućivanja svojih snaga
i otvorene objave rata.
Isporuke oružja bi nanele "ogromnu štetu" odnosima
dve zemlje, upozorio je 5. februara portparol ruskog Ministarstva spoljnih
poslova Aleksandar Lukačevič, dok je ruski ambasador u EU Vladimir Čižov rekao
je u intervjuu za portal EurActiv.com rekao da bi slanje oružja bilo
"najgora moguća ideja u ovim okolnostima".
Na pitanje da li bi to značilo rat ili "rat preko
posrednika", on je rekao da bi to dovelo do produbljivanja sukoba i novih
žrtava.
"Sve i da Zapad odluči da pošalje oružje ukrajinskoj
vojsci ili nacionalističkim militantnim grupama, to im neće pomoći da pobede u
ovom sukobu. U toj situaciji nema pobednika. To je civilni sukob koji može da
se reši samo političkim sredstvima", rekao je on i dodao da će odgovornost
za nastavak borbi i nove žrtve biti na onima "koji dolivaju ulje na
vatru".
Čižov je ocenio i da u EU preovlađuje stav da takav korak ne
bi bio koristan.
Mirovna inicijativa
U međuvremenu, Francuska i Nemačka će, uz podršku EU i SAD,
pokušati da Rusiju ubede da prihvati mirovni plan koji su osmislile nakon
pogoršanja situacije na istoku Ukrajine. Nemačka kancelarka Angela Merkel i
francuski predsednika Fransoa Oland će 6. februara poseteti Moskvu gde će se
sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Oni su 5. februara u Kijevu izložili svoj mirovni plan
ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku. Nakon višečasovnih razgovora, kabinet
ukrajinskog predsednika je saopštio da nemačko-francuska inicijativa "budi
nadu u primirje". Porošenko je naglasio i da sve strane treba da poštuju
sporazum iz Minska.
Merkelova je 6. februara u Belinu rekla da je cilj
nemačko-francuske inicijative da se odbrani "evropski mir".
"Znamo da je sve otvoreno, ne znamo da li ćemo uspeti
da postignemo primirje, da li ćemo to uspeti danas ili će se još razgovarati,
ali pokušaćemo sve što možemo da pronađemo rešenje za ovaj sukob", rekla
je ona.
Francuski predsednik je 5. februara rekao da predlog rešenja
garantuje teritorijalni integritet Ukrajine. On je upozorio Rusiju da vreme
ističe i da traganje rešenjem putem diplomatije ne može da traje unedogled.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Nema komentara:
Objavi komentar